Opštinske novine

Др. Матија ДмброЉић, професор униберзитета

Београдска колонија за одојчад и малу децу

(■ , г

Храњеници и хранитељице код нас у раније доба. Децу која су лишена, из ма којих разлога, свог домаћег огњишта, није очекивала једнака судбина у свим историјским покрајинама наше данашње отаџбине. На територији предратне Србије, она су била упућена готово искључиво на помоћ шире родбине и добрих људи. Није било уобичајено да општина или држава приме на себе издржавање детета и сместе га, за ре-

довну награду, у некој туђој породици. Готово једина институција ва тој територији, која је спасавала незнатни део такве деце, била је мали предратни „Дом материнског удружења" у Београду. Али он је збрињавао децу искључиво под својим кровом, а судбина деце после изласка била је неизвесна, На оном делу паше земље, који је припадао бившој Мађарској, напуштена деца су постала, по мађарским законима, државни питомци, „државна деца". Ти закони су донети међу другим и у циљу мађаризације деце других народа, али су били, за тадашње време, на стручној висини, тако да су цитирани у западној Европи као угледни, Мађарска држава примила је ту децу, привремено, у своје веома лепе „азиле", а одатле их смештала у мађарске сеоске породице. Породице је одабирао управник азила и стајале су под његовим надзором. Села где су се смештала деца била су, већим делом, знатно удаљена од азила, тако да је стручни надзор био већином доста платонски. У самим селима образовани су додуше некакви локални, нестручни одбори, који су водили надзор над децом (храњеницима) и њиховим хранитељицама, али тај надзор не може се упоредити са непосредним стручним надзором лекара и сестре, како је то предвиђено за модерне колоније које су створене, у послед* њим годинама, у нашој земљи. У оним деловима наше земље који су припадали бившој Аустрији, било је, по негде, такозваних „находишта". Чувена су, нажалост рђаво чувена, због своје огромне смртности. находишта у Далмацији. Мали број деце који је излазио жив из находипгга, па и извесан број деце која нису ирешла кроз те установице, давао се на храну у туђе по-

ШМш

П<Ж(\Н\

0 ПРЛВ1МШ дптгл

Еол( повељо« о прдвмли лгтгтд. позндтож под плкнот Жгвевске дек/мрлциЈе, људп м женс свлх ндродностн. прнзнлјућн дд је дужноа човрмнсти дд пружп детету нд)бол,с што тоже ддтн. бсз обзнрд нд њсгоеу рдсу. народност н веру. објлвљуЈу н прпхВАТлЈу оке дулмостн 1) Детсту се лиорлју створнтн" условн зд норл(л,«н телеснм п духокнн рлзвмтлк 0) Лете гллдно л»рл се нлхрдннтн. болесно негоклтн, злостлло потопн. злблудело нзвестн нл прлвн пут. л снроче н нлпуштено прнхвлтнтн н обсзбеднтн. 3) дасту се лторл у случл|евпгнл веллкнх несрсћд прво потоги. 4) Лсте се лчорл оспособнтн дл л1оже сллто дл се нздрлмкл п торл се злштнтнтн од свлког искорншплвл>ћД. 5) Дете се лчорл влспнтлтн у духу дл.сво|нл1 нл)бол.пл1 способностнлм послужн својој брлћн.