Opštinske novine

Стр. 308

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

стваре повољни услови за здрав развој и напредак целокупног нашег народа. О ооцијалној заштити, дакле, која води рачуна само о привременом старању о незаштићеним појединцима или о појединим незаштићеним друштвеним слојевима, а истовремено се не брине о стварању услова за развој и напредак телесно и душевно здравих генерација, не може се казати да одговара савременим схватањима социјалне политике. У земљама у којима се воде тачни подаци о здравственом стању становништва и о социјалним приликама уопште, предузимају се све мере да се очува народ здрав, отпоран и способан за активно учествовање у народној заједници, јер се само на тај начин може обезбедити благостање будућих генерација, а тиме и боља будућност целог једног народа. И у нашој земљи се на основу стварног стања социјалних прилика све више подвлачи потреба да се приступи систематском и координираном раду на пољу социјалне заштите народних слојева.. а нароччто народног подмлатка. За време светског рата наш је народ много патио, страдао и физички пропадао. После рата, кад је било највише потребно д|а се народ одмори и ојача, појавило се доба привредне кризе и народ- који се још није опоравио од једне катастрофе, нашао се у другој ништа мањој нпвољч. Беспослица, скупоћа и неповерење као на]акутније последице привредне кризе упропашћују нашу народну снагу. Недовољно храњене мајке све више рађају слабуњаву децу; неупослени родитељи све мање могу да се брину о својој деци, те услед тога народни подмладак сачињава све веће гомиле незбрчнуте напуштене, недовољно развијене, а и дефектне деце По подацима социјалног бироа отправништва послова Савеза градова преко 200.(000 сиромашне деце незбринуто је данас у нашим градским и варошким местима... — Појављује се на нашим градским улицама већ у гомилама савремени тип детета т.ј,. дете-просјак. Ове појаве су и за наш народ судбоносне, пошто социјално слабији родитељи рађају много взћи број деце него социјално обезбеђени и здрави родитељи. Здрави роднтељи рађају по једно до два детета јер се боје да више деце неће моћи исхранити и одгојити. Слабуњави и социјално незаштићени родитељи, међутим, о томе не воде рачуна; они рађају по четворо, петоро или још по више, већма болешљиве деце, која у огромном броју случајева показују и знаке дефектности. Код оваквог стања ствари потпуно је разумљиво, зашто се све више у нашој земљи захтева, да треба нарочито социјалној заштити народног подмлатка посветити сву пажњу и што пре приступити састематском и зајед-

ничком решавању овог за будућност целог нашег народа најважнијег питања. II О сарадњи општина са надлегитвима и приватним друштвима Свакако су општинске управе и градска поглаварства први позвани да ово питање што целисходније реше. Општине нису само по називу основне управне јединице, него оне и стварно претстављају један прави државни живот у минијатури. У свакој општини решавају се проблеми који дубоко задиру у живот друштвзне и народне заједнице и чије је темеље утврдило државно законодавство. Разлике у решавању животних проблема постоје, али само утолико уколико поједине општине показују пољопривредан, трговачки или индустријски тип. Све општине у једној држави су као ћелице у саћу, које све заједно чине државу. Зато се законодавац у свима главним или начелним питањима и обраћа на општине да их оне у своме „селф гувернеману 1 ' приведу у дело с обзиром на стварно стање и потребе живота у појединим местима, али према упуствима која прзпису;е законодавац у циљу очувања народног и државног јединства. Законодавац, дакле, поставља норме и даје упутства који мзгу да су теоретски најбољи, а општине су у најзише случајева они чиниоци који их примзњују и предузимају све што је потребно да они и у пракси покажу што бољи резултат. И у питању заштитг и васпитања народног подмлатка законцдавац се обраћа пре свега на општине. „Општинска управа (поГлаварство) је дужна помаГати народну школу и указивати јој помоћ у свакој прилици, а нарочито у поГледу васпитања и заштите школске деце ван школе" стоји у § 152 Закона о народним школама, А § 223 ст. 5 истог Закона гласи, да су општине дужне старати се, по могућности, за обданишта за децу као и за школске кухиње. Има и много хуманих и других друштава која се у нашим градовима старају о подизању и издржавању установа за заштиту и васпитавање деце, али и њихов рад требало би да подлежи надзору и директиви општинских управа, јер ове су по законским прописима дужне да воде рачуна о свему што се дешава на њиховом подручју. За што успешнији рад на подизању установа за заштиту и васпитање деце потребна је пре свега што ужа координација свих који сз овим питањем баве. У мањим општинама пословима заштитз школске деце управљају мзсни школски одбори, који су по Закону о народним школама дужни да се брину о заштити и васпитању деце у школи и ван ње; у већим, а нарочито у градским општинама брине се о заштити дсце одељак општине за социјално