Opštinske novine

Л. Б. Херенда, секретар Одељ. за штампу и туризам Г. п. г. Б.

БеоградсЈсе породице имају све мање деце

Проблем дечје заштите, схваћен у свом игироком обиму, не обухвата само иитање заштите деце која су већ дошла на свет и која имају да се одгаје. Он обухвата исто тако питање заштите мајке, јер да би њен иор<од био здрав и за живот способан, необично су важни услови под којима мајка живи за време трудноће, па и пре трудноће. Схваћен још шире, проблем дечје заштите обухвата, поред квалитета, и питање квантитета порођаја. Од прворазредног је социјалноГ значаја заштитити и очувати дете, које је дошло на свет. Али, од не мањег је социјалног значаја и број деце, која на свет долазе. Јер, од бројности нараштаја, исто тако као и од њеГове способности за живот, зависи будућност породице, народа и човечанства. Овај чланак посвећен је специјално питању квантитета порођаја, у вези са свима социјалним, економским и моралним околностима које на тај квантитет утичу, у позитивном или неГативном смислу. Опадање горођаја у Европи је једна лат:нтна појава, која се већ одавно протеже, тако да цифре порођаја иду све на ниже. Томе је, донекле, узрок извесна дегенерација, која увек иде упоредо са напретком материјалне културе, али главни узрок је вештачко спречавање порођаја. Опадање порођаја испод нормалног нивоа појавило се најпре у Нормандији, почетком XIX века, и одатле се полако раширило у остале крајеве Француске. Исто тако утврђено је опадање порођаја у Скан : динавији почетком друге половине XIX века, а у Енглеској и централнзј Езропи концем XIX века. Од 1880 до 1890 године в 1сина порођаја у већини европских зема^ља била је још изнад 30 на хиљаду становника; испод овог нивоа биле су само Француска, Ирска ; Шведска и Швајцарска, али нигде ниво није био нижи од 20 на хиљаду становника. Но, не само у Европи, нзго и у виле ваневропских држава, које настањују народи европског порекла, појавило се опадање порођаја. На примзр у Масачусетсу, у Сједињеним државама, опадање је отпочело око

1860 године, у Аустралији око 1870, у Новој Зеландији око 1880 године... Велико опадање порођаја за време светскоГ рата. Тенденција опадања порођаја продугкила се скоро у свима еврочским земљама до почетка Светског рата. За време рата, од 1915 до 1919 године, број порођаја опао је на половину предратног нивоа у зараћеним ззмљама. У току две прве послератне године број порођаја је порастао, али овај пораст био је само привремен и наступило је готово свуда ново и још наглије опадање. Године 1925 број порођаја у Европи није више ни мало личио на број од 40 година! раније. У погледу бројности порођаја има доста разлике како између појединих земаља тако и између појединих покрајина, што зависи од многобројних разлога моралне, материјалне, привредне и здравствене природе. Једна студија о стању порођаја у коме било већем граду показује, да је број порођаја већи у сиромашним, него ли у богатим квартовима. Још веће разлике примећују се у разним друштвеним слојевима и разним професијама. Други проблем налази се у повећању или смањењу просечне старости материнства, јер је утврђено, да је плодност много мања код жена старијих од 30 година. Ово су у главним цртама констатације до којих је дошла Економско-финансијска секција Друштва народа у Женеви, изучавајући економски, социално и национално врло крупан проблем општег опадања порођаја код свих цивилизованих народа. Још речитије показаће нам опадање порођаја наша Табела I, која износи опадање порођаја у европским и ваневропским земљама, упоређујући период 1910—1914 године, дакле време непосредно пре рата, са 1925 годином, т.ј. годином кад јз већ престао директан утицај рата и кад се стање порођаја већ може сматрати нормализованим. Табела I нам показује, да број порођаја после рата и даље опада у свима цивилизованим ззмљама, како у Европи, тако и на осталим континентима. У Европи учинила је