Opštinske novine
5*
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 317
изузстак само Француска, и то само за период до 1925 године, али и тај је изузетак врло незнатан, јер изиоси свзга 0,1 на хиљаду становника, а још је мање значајан кад се узме у обзир, да је број порођаја пре рата био у Француској најмањи од свих цивилизованих земаља. Ван Европе праве изузетак Јапан у Азији и Чиле у Јужној Америци, али и ту је пораст порођаја незнатан: у Јапану Табела I. Бројност порођаја на хиљаду становника у појединим еемљама пре и после рата
Земља
Русија Бугарска Холандија Румунија Мађарска
Чохословачка Шпанија Норвешка Неиачка Шкотска Финска Велгија ШваЈцарска Ирска Енглеска ]1[ведска Естонија Француска Аргентина У ругвај Салвадор Аустралија Јужна Африка Егдпат Нова Веландија Индија Јапан Чиле
сп
I К I 2 о **
Прииедба
43.8 38.9 28,2 41,9 35,0 32,0 26,4 29.8 31,2 25,4 28.2 25.9 28,4 22.4 23.8 23,0 24.3 23,7 25,0 19.0 38.5 31.9 44.1 27.7 31.8 44.4 26.2 39,2 33.6 39.7
40,9 36,7 24,1 33.0 28,3 27.5 21.1 25.1 29,3 20.0 20.6 21.3 22.4 19.7 18.4 19,6 18,3 17.5 18.2 19.1 32.2 25.1 37.6 22,9 26,6 42.8 21.2 34,5 33,8 40,5
1923 год. 1923 год. 1934 год.
1934 год.
1934 год. 1923 год. 1923 год.
1934 год. 1934 год.
свега 0,2 на хиљаду становника, а у Чилеу 0.8 на хиљаду становника. Као што смо раније нагласили, многобројни и разнородни су разлози који утичу на бројност порођаја. Али, примећује се ипак, да земље у којима се склапа највише бракова имају често и највише порођаја (ма да то није увек правило). На пример, земље са највећим бројем бракова после рата биле су: 1. Русија; 2. Бугарска; 3. Белгија; 4. Румунија; 5. Француска; 6. Мађарска; 7 Пољска итд. А земље са највећим бројем порођаја биле су: 1. Бугарска; 2. Русија; 3. Румунија; 4. Пољска; 5. Португал; б. Шпанија; 7. Мађарска итд. Београд међу последњима По гледишту професора универзитета г. ф. Ал. Костића потребно је за правилан
развитак и напредак човечанства, да сваки брак има четворо деце. Г. др. Ал. Костић, говорећи тим поводом специјално о нашој земљи, вели: „Наша држава у том погледу стоји релативно добро. Према званичним подацима види се да је број деце за перлод од 1920 до 1930 године на сваки склопљен брак изнад 3, изузев поратних година 1920 и 1921, када је број био испод 3 (2,30 године 1920, а 2,85 године 1921). Највећи број деце био је у том раздобљу године 1924 (3,89). Према бановинама највише деце долази у Вардарској (4 детета), а најмање у Дунавској: 2,8", У овој нашој студијч узимамо на првом месту у обзир Београд. У том погледу апсолутно се не мож ерећи да Београд стоји добро. Одмах после рата, године, 1921, склопљено је у Београду 1955 православних бракова, а рођено је свега 2.129 православне деце, што износи 1,08 детета на један брак. Тај је број деце толико мали, да је Београд далеко испод свих осталих зема^а Европе. Година 1925 била је за стање порођаја у Београду мало боља и имали смо 1,7 детета на сваки склопљени брак, а година 1928 још боља, са 2,2 дететп на склопљени брак. (Овде је узето у обзир само православно становништво. Но, с обзиром на његову огромну бројну већину, може се сразмера узети као потпуно меродавна за целокупно становништво Београда). Тек 1928 Године Београд је, по броју деце на један брак, ТСрестао да буде последњи у Евроии, ма да је ипак још увек остао међу последњима. Мање порођаја од Безграда имале су те године Аустрија и Француска са 2,1 деце на склопљени брак, и Белгија са 2 деце на склопљени брак. Прва па|< места по бројности порођаја имале су те године: Пољска са 4,5, Ирска са 4,4 и Шпанија са 4 детета на склопљени брак. Утицај економске кризе на број порођаја. Могло би се помислити, да криза има свој јаки утицај на опадање порођаја. Ма да су економске прилике несумњиво јаки фактор, који спречава на првом месту нормално склапање бракова, а тиме свакако и број порођаја, ипак се криза не може узети као апсолутии узрок. Када упоредимо период опште коњуктуре од 1921—1925 године и период кризз 1929 —1930 године видимо, да је највеће опадање порођаја имала Аустрија, са 24 на сто. Док на прво место долази Аустрија као земља заиста погођена кризом, на другом месту је Норвешка са 20,9 на сто, а на трећем месту Шведска са 20,4 на сто, ма да су те земље кризом доста слабије погођене. На четврто