Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 329

Трагови минулог рата још се једино у Београду виде по раштрканим гробљима. Тако су Београђани, у знак захвалности и признања, подигли гробља и уредили гробове савезничких изгинулих и умрлих војника: францус ^Их, италијанских, па су чак уредили гробове и непријатељских војника. Само, до скоро, није било уређено гробл>е руских изгинулих војника на нашем фронту, као да се они са нама заједно нису борили и за нашу општу ствар... Али, ипак, по оној Толстојевој изреци: „Правда је спора али достижна", и изгинули руски ратници на нашем фронту, макар и после 20 год,, добили су од своје браће, југословенског народа, достојно и заслужено признање. Спомен-костурница изгинулих руских ратника. Пре извесног времена, на челу са г. Доброславом Богдановићем, бив. потпретседником а сада већником Поглаварства града Београда, основан је Одбор за подизање Спомен-достурнице и пренос костурова изгинулих руских Официра и војника у одбрани Баограда, на Солунском фронту и на целој територији Косљевине Југославијз, У Одбору су г. Добру Богдановића свесрдно помОгл^ г. г. пуковник 1 у пенз. Тасавац, Скородумов, 1 1икола Богданозић и други. ПоеДаношћу и радбм ових неколицине вредни:: чланова Одбора, костурница на Новом Гробљу подигнута је још у току ове године. Костурницу је радиз рускк вајар г. Верхозски, по чијгм је моделу израђена и иостурница изгинулих бранилаца Београда. Дан преноса костурова и шихову свечану сахрану Одбор је Везао за велУки словеноки празник Св. Ћирила и Мгтодија. Костурови су се имали пренети са железничке станице у костурницу на Новом Гробљу. Београд се дубоко поклонио сенима изгинулих руских ратника. Још у ра|но јутро, и ак» је час погреба био заказап за 10 часова, Београђани су заузели цео простор пред железничком станицом. Разна друштва и корпорације запосели су просторе дуж Карађорђеве и Немањине улице и преко целог Вилзоновог Трга. На тротоару. испред чекаонице, а према лафету и камиону са костурима изгинулих руских официра и војника, чији су ковчези били покридаени руским и југословенским заставама, била је постављена говорница за Њ. Св. Патријарха. Нешто пре 10 часова стигли су и %аузели места према лафету: командант Београда арм. генерал г. Војисла« Томић са генерадитетом и руским генералима г. г. Апухтином, Артомановом и Прошитовом, и пуковницима г. г. Скородумовом и Базаревићем. Београдску општину заступао је претседник г. Влада Илић, са градским већницима: г. г. Душаном Николајевићем, Јеремијом Првтићем, Стев. Милутиновићем, Милошом Радојловићем, Јованом Симићем, Бож. Бановићем, Гојком Новитовићем и др. Сенат је претстављао г. Свет. Томић, Краљевску академију наука г. др. Александар Белић, а руску емиграцију у Ј^тославији г. Штрандман са секретаром г. Урсатијем.

Тачно у 10 часова дошао је изасланик Њ. В. Краља, пуковник г. Иван Божић, којега је дочекао претседник одбора г. Доброслав Богдановић. Свечано опело и говор Њ. Св. Патријарха. Чим је стигао изасланик Њ. В. Краља, трубач је засвирао „мирно" и војна музика је интонирала молитву, па је Њ. Св. Патријарх, уз асистенцију епископа г. Викентија, и три руска архијереја: г. г. Геормогена, Феофана и Јоана, и Преко тридесет наших и руских свештеника, отпочео молитву, на коју је одговарао хор састављен од свију руских београдских певачких друштава.

Изасланик Њ. В. Краља, пуковник г. Иван Божић, са претседником Београдске општине, г. Владом Илићем, и градским већницима, присуствују свечаном опелу изгинулих руских хероја. После опела Њ. Св. Патријарх одржао је величанствен говор, који су преносила на све стране три велика звучника, а у коме је између осталог рекао и ово: „Никада се престоница није могла боље одужити сенима оних који падоше за нашу слободу, за наше Уједиљење него данас. Очекивали смо ову манифестацију захвалности, очекивали смо је, јер су наше душе вековима повезане са душама браће Руса. За нас су незаборавни они историски тренуци када се милионски, велики руски народ, као један човек диже да заштити малену, православну Србију, од насртаја непријатеља. Они су падали, на нашим бојиштима, па-