Opštinske novine

Стр. 330

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

дали су да би показали колико су взлики у концепцији хришћанског милосрђа и човечанске љубави. Па и сама престоница, Београд, у одбрани тврђава стародревног града, имала је за прве жртве, поред наших бранилаца, — Русе. Та помоћ нијз долазила из било каквчх претензија на наше територије. Она је била часна, братска, искрена, права словенска љубгзв вглике Русије прзма православном Српству. Сетимо се само оног историског телеграма Мученичког Краља Александра Ујединитеља... — Слава Му! ...када је молио Цара Мучениха Николаја Другог за помзћ. — Слава му!

Претставник Београдске општине, већник г. Душан Николајевић опрашта се пред лафгтом са сенима изгинулих руских јунака. I" ; . Г ' : ; ...Цар се није дао молити. Ставио је целу своју оружану силу у покрет... — Када данас помињемо те хероје, завршава Њ. Св. Патријарх, ми се молимо Богу за силу и моћ, да обнови народну Русију, јер то захтева спас словенског рода и спас целог човечанства", Говор већника г. Душана С. Николајевића После говора Њ. Св. Патријарха на говорницу је ступио г. Душан С. Николајевић, већник и претседник Културног одбора града Београда, ноји је у своме снажном и мисаоном говору, између осталог рекао и ово: „У имз претседника и поглаварстза главног југословзнског града полажем венац на овај свети словенски катафалк, Ја сам одређен да у овом часу словенске религије, изразим све оно

што осећају сви живи словенски становници овога града и што, још више и још дубље од њих, осећају наши мртви. Одређен сам да изразим оно што је немогућно речима казати. Када нашу душу походе часови великих мистерија онда осећамо страх да речи не затраже право на свзју профаност. И човек би онда желео, или да звучне речи занеме у предубоком ћутању или да се претворе у ноте. У име претседника и Поглаварства града Београда изјављујем захвалност одбору за пренос костију наше једнокрвне браће Руса. Овај одбор, над којим бди узвишени главар свете нам православне цркве, а чији је претседник, мој колега из већа, Добросав Богдановић уносио толике напоре у један узвишен посао; овај словенски одбор спроводио је два захтева: захтев југословенске историје и захтев свесловенске фамилије. Спроводио је одбор захтев југословенске историје, јер југословенске државе не би било да није било словенске Русије. Југословенска држава је резултат еволуције српске државе грађене на освиту XIX века кроз два џиновска и конструктивна устанка. Револуционисану рају Београдског пашалука, која се дигла да стресе са себе ропство и срам и да дође до свога људског достојанства, до своје државе; — несрећну али титанску рају прихвата Русија. Гради сз држава Србија и та држава се све више оспособљава за своју улогу пијемонта Југослозена. Када је тај југословенски пијемонт био довзден у питање, када је Аустро-Угарска монархија својим ултиматумом насрнула на суверзност Краљевине Србије; — тада, у том, од Косова најсудбоноснијем, часу наше историје Русија прихвата нашу и целу словенску ствар. Одбор за пренос костију рускких бораца спроводи и захтев свесловенске фамилије. Фамилија је неразлучна веза мртвих и живих, а тајна бића фамилије најјаче се пока,зује у жељи да сви њени мртви почивају у истој гробници. Одбор је показао пијетет према заслужним мртвима. Пијетет према мртвима, то је животодавна сила једнога народа. У нашем пијетету наши мртви, који жи"ве у нашим крвотоцима, раДУЈУ једну неземаљску срећу. НадземаљскИ су срећни наши мртви, али у исто време бодре они нас, живе, да истрајемо на нашим историским путевима. Ми смо народ који треба будућности, Треба овде, у овом тренутку словенске религиозне свечаности, отворено рећи да је тешко замислити југословзнску будућност без једне велике и словенске Русије. Русија је имала нагон мучеништва, али Русија, пролазећи кроз све кризе, постаје све прекаљзнија у болу. Прекаљена у болу, она се оспособљава за радост мисије, коју Словенство треба да изврши у човечанству. С њом, са том будућом, прекаљеном Рузијом и Југославија ће доспети до своје будућности и узети учешћа у изграђиваљу једног бољег човзчанства".