Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 333

ност да што пре прибави једну кућу где би могла сместити цео свој санитет. Сад је та кућа овде. Она је величанствена. Она је згодна за свч? оно што ви желите. Ја вас молим да сада и ви дате грађанима оно, што они од вас очекују. Одмах затим је од стране већника узео реч г. Милан Мишковић, дрогерист, истакнути сопственик истоименг дрогерије, и већник Београда, и следећим говором поздравио овај значајан догађај у историји београдског санитета: Госпође и Господо, „Здравље је највеће богатство", вели народнл мудрост. Полазећи од ове мудрости Градско поглаварство града Београда на челу са својим претседником г. Владом Илићем, када је примило градску управу у своје руке, за један од првих својих задатака изабрало је преуређење здравствене службе градског поглаварства. У том циљу састављена је иницијативом самог Г. Претседника једна комисија од градских већника санитетске струке и проширена еминентним претставницима Престонице, ван градског већа. Ова је комисија одмах приступила раду, обишла и прегледала све здравствене градске установе, и лично се уверила о стаЈњу у коме се ове установе налазе. Тим прегледом комисија је констатовала, да су ове установе у таквом рђавом стању, да је њихова брза реорганизација неопходно потребна. Господин претседник Илић примио је извештај ове комисије са пуно разумевања и добре воље, потребни кредити су створени, што није била лака ствар, и приступљено је одмах раду. Градске здравствене установе,мкојима је била потребна најпреча помоћ, биле су Централна општинска амбуланта и Станица за спасавање и брзу помоћ. Ове две установе већ су исељене из нехигијенских зграда чистачке колоне, где су до јуче биле, смештене и као што видите, преоељене су у једну од најлепших зграда ове врсте у Београду, у којој је раније био санаторијум намењен имућном грађанству. Овим преселењем и преуређењем, Београду могу позавидети на његовој централној општинској амбуланти, или Поликлиници градског поглаварства, како ће се она од сада звати и престонице и градови много већих држава, него што је наша. У поликлинику су смештена оделења: унутрашње, хируршко, очно, ушно, зубно и рентгенолошко. Сва су оделења снабдевена потребним материјалом и особљем, тамо да ће сиромашни београдски грађани, чијем здравственом збрињавању је ова установа у првом реду намењена, па и имућнији, чијем ће здравственом збрињавању служити ова установа, само у најхитнијим случајевима, улазити у ову и овакву установу са страхопоштовањем, а из ње излазити потпуно уверен, да је градско поглаварство за указивање превентивне лекарске помоћи сваког

свога грађанина, учинило све што је наука могла пружити. Решењем овога проблема, и када буде отворена и пуштена у рад градска болница, када буде отворено градско породилиште и када буде премештена амбуланта за венеричне болести из досадашњих просторија у друге, које се за њу спремају, што ће све ово бити у најкраћем времену, биће преуређење градске здравствене службе добрим делом завршено. Јер ће се смештајем градских здравствених установа у зграде, које су нарочито за њих адаптиране, или потпуно ново изграђене, моћи здравствена служба тако преуредити и организовати, да ће градско поглаварство од особља, које је у овим уставома упослено, моћи са правом захтевати максимум, а сиромашно београдско грађанство у погледу куративне медицине, биће потпуно збринуто. Овим збрињавањем, програм преуређења градског санитета, улази добрим делом у за-

Превијалиште у нозој Градској поликлииици вршну фазу и Београд и у овом погледу ступа у ред великих културних градова запада. За овај успех, као и за остале успехе ове врсте, који за њиме долазе, а уколико исти успеси нису успели прошлих општинских управа, као на пр. изградња општинске болнице и изградња општ. породилишта, највећа је заслуга одговорних чинилаца градског поглаварства, на челу са г. Илићем, што њему служи само на част, а Београду и његовим грађанима на понос. Разумевање г. Илића за потребе ове врсте и његову одлучност, да ствар до краја спроведе, ми претставници Београда признали смо му у градском већу, приликом буџетске дебате. Па и сада то исто понављамо, али позивамо у исто време у име престоничких грађана особље целокупне санитетске струке градског поглаварства, да се угледа на свога неуморног Претседника, и да овој и осталим установама да онај значај и ону вредност, коју београдски грађани с правом очекују, а нарочито у станици за спасавање 7*