Opštinske novine

Стр, 334

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

и брзу помоћ, јер је једино брза помоћ права помоћ. Најзад се захвалио у име Санитета и градског санитетског особља г. Др. Угљеша Давидовић в. д. директора социјално-здравствене дирекције следећим говором: Г. Претседниче, господо већници, драги гости и колеге. Пожртвовани рад општинских лекара, није успео да ублажи ружну слику досадашње централне општинске поликлинике. Ова општинска управа са нарочитом вољом и разумевањем ставила је себи у задатак да побољша стање санитета. Једна од првих чињеница, које је нарочига комисија, састављена од еминентних медицинских радника, утврдила, била је, да општински Санитет није цео смештен у здравим хигијенским и за рад подобним зградама. Болесник је био ту, требало му је прво пружити хитну помоћ. Ви сте г. Претседниче и господо већници не жалећи времена ни труда а ни материјалних срестава, дали могућност архитекти г. Генићу и његовом узорном сараднику г. Мики Поповићу да

своје умење брзо примене на оправљању и дотеривању ове зграде. И данас нам предајете ове лепе, светле, угодне и удобне просторије да ми лекари применимо своје знање на општинској сиротињи, првој бризи градског санитета. Наша стручна спрема добија овим нов полет за рад; наша воља мора да буде већа, кад су нам услови за рад бољи. Ви од нас очекујете боље резултате и нећете бити разочарани. Захваљујем вам што нам пружате прилику да то и докажемо, ми вас молимо да после ове прве и хитне помоћи нашем санитету, продужите у том смислу — да лечите болеснике. Постојало је неко веровање да, пружајући санитету могућност за бољи рад — помажу се на првом месту лекари. То је погрешно. Пружајући нама могућност за рад вИ помажете сиротињу, помажете беду, помажете да се колико толико ублажи бол душевни и физичШ, На том послу бићемо заједно; ви &а стварате а ми да извршујемо са узвишеном и захвалном мисли: „Ублажити бол, божанствено је дело!" Др. Угљеша Давидовић

Градска болница на Булбулдеру

Једно од највиталнијих питања из здравствених проблема престонице — питање градске болнице у Београду, решено је. Београд кроз који дан добија једну велелепну, са најмодернијим техничким санитарним уређајима и са свим осталим потребама, давно очекивану и неопходно потребну санитетско-социјалну установу — градску болницу.

Градска болница на Булбулдеру, задужбина Николе Спасића (Поглед са јужне стране)

О значају стварања ове болнице несумњиво је и сувишно о томе говорити. Грађани Београда а нарочито материјално слаби, који су до данас болесни скапавали по улицама или мизерним нехигијенским

уеџрицама, за које места није било ни по државним ни по приватним болницама, добивају своју — градску болницу у којој ће се одсада моћи и без новаца лечити. Ушли смо у ред великих градова света где постоји и више таквих болница о чијем се подизању и одржавању брину богатији грађани. Београдска општинска болница на Булбурдеру, која носи име: „Задужбина Николе Спасића 1933—1934" сазидана је из сретстава, која је поч. Никола Спасић, велики београдски добротвор оставио за ову племениту сврху. Болницу је пројектовао Арх. г. Игњат Ђ. Поповић, која има сутурен, приземље и три спрата са 115 оделења. Сваки спрат има своју сунчану терасу. Изнутра је све најсавршеније: парно грејање, водоводна инсталација, купатило, лифт за вожњу, храну и веш. Једном речју болница је савршена. Да би се што пре отворила болница, свгтлом примеру пок. Николе Спасића придружио се и г. Милан Срдановић, овдашњи трговац, који је са прилогом од 20.000 динара у многоме потпомогао да болница ускоро проради. Поводом подизања и отварања ове социјалне установе, на седници Градског већа, 17 ов. месеца, претседник г. Влада Илић одржао је овај говор: „Вглики добротвор, пок. Никола Спасић, из својг превелике љубави према ближљем, подарио је последњом вољом Београдској општини сретства за једну од најлепших и најмодернијих зграда намељених високом и племенитом циљу, лечењу болесника. Велика задужбина пок. Николе Спасића, болница, која ће служити нашим грађанима кроз који дан треба да почне свој рад. За њено ствара»е добротвор је дао све што је требало.