Opštinske novine

Скице из београдске свакидашњице: Живот у Београдској градској кланици

Кад зором београдске домаћице крену са зембилима на пијаце да пазаре, и кад се зауртаве пред месарницама да изаберу комад меса од „шола", „бифтека", „пауфлека", или комад јагњећине за „капа-

Део трга за крупну стоку у Градској кланици

му" или печење, оне и не слуте колико је труда учињено док ово месо није доспело на „ченгеле" београдски" месара. На ЈГрадској Градској кланици се ради неуморно сваки дан, ради се још од пре свитањд, па до касно у ноћ. Ту беспрекида струји један сасвим чудан и необичан живот. Гасе се животи разноразне стоке, да би се одржали животи људи. На Г радској кланици је најживље пред празнике, а нарочито пред Божић и Ускрс, јер тада и онај најсиромашнији грађанин, обичаја ради, жели да се омрси. Ове године пред последње празнике нарочито је било живо. Јер на кланици, не само да се коље стока, него ту је и сточни трг, ту се пазари и цењка; ту се врше санитетска контрола и ветеринарски прегледи и живе, и заклане, па чак и оне стоке која се заклана увози у Београд. Дежурни чиновник који врши наплату пијачне стоке и трошарине, мора да је на капији кланице још пре 4 часа ујутро. Лекари, ветеринари, санитетски контролори, мерачи, инкасанти, сви они такође у те дане морају бити на својим местима још пре свитања. Морају сваки корак да прате орловскјим очима: да им не промакне шверцовано или болесно месо, да им се на ваги не забушри итд. Јер треба знати, да београдска Г радсма кланица даје општини главне приходе. Само за десет даиа пред Ускрс, од 16 до 26 априла, Градска Мланица је приходила општини 390.007,80 динара. Интересантно је мало завирити и у цифре, да би се могло видети колику су огромну количину меса

појели Београђани на пр. о Ускрсу. Само за ових 10 дана, пред Ускрс, из кланице је извезено на београдске пијаце заклане стомг, и то: 921 говече, 1.108 телади, 1.748 угојених свиња, 892 пра-сета и 21.059 јагањаца. Сва ова огромна количина меса морала је да прође кроз руке само двојице ветеринара, који се напорно старају за здравље Београђана. Неуморни Управник Градске кланице, г. др. Аца Петровић, у да|не кад се коље стока, пре личи на каквог месара него ли на лекара и управнка кланице. У кожном К1апуту, испод кога вире крајеви белог мантила, и са шубаром на глави (тога дана је падала киша и било је хладно) г. др. Аца Петровић свуда је и на сваком месту. Ниче, што ее к!аже, и где ое не сеје. Он журно обилази сва одељења. Пази на пр. и на то, да се при клан>у не пуши. — Јер, тада, вели г. др. Петровић, месар мора да пљује. А то је по здравље Београђана опасно. Г. др. А. Петровић у те ужурба,не дане, не само да на кланици претставља лекара и управника, него се често појављује и у улози судије, који кратким путем решава спорове настале између месара и сељака, који месарима продају стоку. Из одељења за клање ситне стоке, на великим кукама, као вагончићи из рудника, испадају заклана јагњад и прасад, која се на излазу измере, ради наплате кланичне такјсе и трошарине, па се одатле на тим кукама помоћу точкића на шинама које су причвршћене за таваницу, шаљу у ладњдчу, где струји хладан ваздух, удешен по топломеру. У хладњачи је права тарапана. На све стране радиност и заглушна вика, да се просто оглуви. Чудновато да у тој хладњачи сваки месар, у оној општој гужви, може да распозна месо своје заклане стоке. Изгледа, да кад би човек на овој кланици провео само један цео дан, да би морао просто да изгуби нерве. Јер ту нико не говори полако. Људи вичу као да су у планини, стока под ударцом ножа или секире к1опрца се, риче, блеји, пишти... Напољу, у дворишту, месарски аутомобили, натоварени месом, тутње, па се све ово измешано претавара у урнебес, те се човеКу чини да ое налази у правом паклу... Тек после једног сата, к!ад човек напусти ово место и стигне до Теразија, једва ако може мало да се прибере. А кашво је тек онима који тамо раде и дан и ноћ, који у овоме паклу проводе свој живот... О свему овоме, сигурно не знају они који се свако подне и вече сладе печењем од меса извезсног са београдске- Градске кланице... Ово је само једна бледа скица, мали кроки из живота свакидашњице наше престонице и њених комуналних органа... м.