Opštinske novine

«

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 345

Београда и нашој Држави. Резултати, који су до данас постигнути нису велики, кад се посматрају сами, одвојени од прилика и материјалних могућности којима Општина располаже, али су они врло велики кад се све те објективне тешкоће узму у обзир. Потпун успех културне акције Београдске општине зависи од помоћи државе и од интереса и помоћи појединаца, који воле своју Престоницу. А волети нашу Престоницу морају сви, јер је њено срце једнако свима отворено. Староседеоци свих вароши, а нарочито великих вароши, љубоморно везани за прошлост, изглгд свог града, обичаје и навике живота, тип и темпо, — једва се и с муком привикавају на промзне, које собом носи модерни живот са свим његовим особинама, нарочито наглом изменом целокупне градске физиономије, која у савремгно доба нестаје под утиском наглог и све већег прилива новог становништва. Међу градове, који су се најрадик1алније изменили кроз релативно кратко време и који се с дана на дан на наше очи из основе мењају прво место заузима Београд. Центар велике државе, он иде гигантским кораком. Па, ипак, душа Београда вибрира у свему. Њену мелодију не заглушује бука новог живота, али тој души Београда треба посветити нарочиту пажљу. Она је онај главни фактор кроз који се све филтрира. Истакнуто је, да у Београду постоји толико градова, колико има улица. То је само донекле тачно, јер постоји, ипак, једна хармонија. Привидна дивергентност ствара само већу, сложенију, али зато и снажнију, убедљивију слику, И сама природа је у Београду такова. Развитак културне делатности наше Општине треба да допринесе коликогод може развијању хармоније у нашем граду. Ја сам уверен да ће културна делатност наше Општине дати у томе правцу резултате, који ће бити више него позптивни. Ако је тачна она народна: По јутру се дан познаје, ми можемо гледати ведро у будућНост, а ја, као претседник, сматрам за дужност да на данашњи дан похвалим прегалачки и стручни рад оних који су омогућили да до ове скромне, али и лепе свечаности дође. На првом месту изјављујем захвалност момо драгом пријатељу и одличном сараднику, књг жевнику и човеку великог духа г. Душану Николајевићу. Стојећи на челу културне акције наше Општине, г. Николајевић је унео високо разумевање и труд који желим нарочито истаћи. Захваљујем и г-ђи Марији Илић-Агаповој, која је неуморно радила на подизању ових установа, уносећи у своју службу, поред стручног знања, потпуну преданост културном напретку нашега града. И најзад, нека је хвала и свима чиновницима и службеницима библиотеке и Музеја који су вршили своју дужност. —

После говора господина Претседнииа, говорио је Претседник Културног одбора О.г.Б., мњижевник и већник О.г.Б. г. Душан Николајевић.

Талентовани млади књижевник Бранимир Ћосић, у својим разговорима с београдским писцима, дао је један од најуспелијих портрета овог еминејнтно бсоградског мњижевника и дубоког мислиоца. Сав у једном моћном елану човека дубоие мисли и осећаја, искристалисаних идеја, широке културе и свестране ерудиције, која се у свему веже за своју земљу, за свој град, свој народ — тражећи у н»зму оно, што је и политички 'Л ■социј,ално иајио:штивни]с, саслушан у највећој тишини, сугестивним гласом одличног говорника, који влада: простором, темом и слушаоцима, г. Николајевић је импровизирао говор, који

Изасланик Његовог Краљевског Величанства Петра II, г. капетан Вукашин Вукотић; изасланик Министра војске и морнарице генерал г. Милан Раденковић — са Претседником г. Владом Илићем на свечаном отварању нових просторија Библиотеке и Музеја. је био нарочито значајан и по својој општој конструКцији и по дубоким мислима које су у њему садржане, * * * Говор Господина Николајевића Установе, у којима се налазимо и за чији су постанак и развитак тако много допринели Др. Милослав Стојадиновић, бив. први потпретседник О.г.Б., и проф. Милан Нешић, б. претседник О.г.Б., дугују нарочиту захвалност нашем драгом и уваженом претседнику г. Влади Илчћу. Ове установе служе великој мисији Београда, града који је нарочито богат историсхим традицијама. Толике разне војске су ломиле своје крепке снаге око њега, и многе разне културе боравише у њему. У Бечу, приликом рушења чувене Безендорфер сале, зидови су пуштали то-