Opštinske novine

Стр. 354

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Пренасељеност Париза. Како стојимо данас у томе погледу? Помислите да је 1800 године у Француској на 1000 становника, било насташено у градовима 27. У 1910 години било је 145, пет пута више. Доцније тај прилив становништва са села у градове, иде све бржим темпом. Тако је од 1901 до 1911 године број становнитаа Париза порастао за преко пола милиона и то у предграђима за 330.000!, а у Паризу за 225.000. Данас је густина становништва Француске 0,7 по хектару. У округу Сене она износи 100 становника по хектару; у предграђима 34 (у лондонским предграђима 14); у вароши Паризу 370 (у Лондону 150). У кварту Сен Жерве та густина износи 1.000 становника по хектару. Ако се узме у обзир само изграђена површина, наилазимо на 12 квартова који имају више од 1.000 становника по хектару. Огњишта туберкулозе. Жалосна последица тог стања ствари је да у наше време туберкулоза у градовима тежи да заузме место великих епидемија средњега века. И природно је да је пустош ове болести у толико већа у колико је густина становништва већа. Констатовано је да је смртност од туберкулозе за 50°/о већа у сенсжом округу него у осталим градовима Француске. Санитетска картотека показала је постојања у Паризу правих огњишта туберкулозе. У Паризу је установљена санџтетска картотека кућа. Свака кућа / има своју картотеку и на сваком картоцу врше се уписиваша смртних случајева од туберкулозе. Када човек разгледа после извесног броја година ове досије, види се да су куће погођене туберкулозом груписане у извесним крајевима града. Ове групе карактеристичне су по претрпаности кућа, влажних кућа и недовољности унутрашших дворишта. Р. Жијера је установио ту драгоцену чињеницу, да су у свакој кући случајеви туберкулозе у толико многобројнији у колико се приближава земљи; има више случајева на првом него на другом спрату; више на другом него на трећем и у колико се пење вишим спратовима, болест је све ређа. То има два узрока; с једне стране нижи спратови су мање изложени сунцу од виших услед сенке суседних кућа; с друге стране, ваздух је у нижим спратовима мање чист од .онога у вишим. Тако је према санитетској картотеци одређено седамнаест „нечистих острва" са 4.290 кућа и 186.594 ,становника. У тим тако одређеним „острвима" смртност од туберкулозе била је скоро двострука од просечне смртности од туберкулозе у Паризу. Пре неколико година ми смо били врло узнемирени када смо у једиом од тих „острва" открили случајеве људске куге. Ја сам вам мало час рекао неколико речи о епидемијама куге у средњем веку. Када би таква једна епидемија наишла на Париз, полазећи из

једног од тих нечистих „острва", била би то права катастрофа. Једна милијарда за асанацију. Париска општина приступила је одмах рушењу тога краја, нехигијенских станова, да би он уступио место здравим општинским становима, који се издају по јевтиној цени. За санирање свих тих нездравих крајева одређена је сума од близу 1 милијарду динара. Пошто је изложио потребу да се изградња нових зграда повери што већем броју ситних предузимача и да се запосли што већи број незапослених раденика; г. Роелан истиче и потребу стварања слободних површина у Паризу. Што више ваздуха и слободних површина. „Пре но што би отишао даље, ја бих желео да истакнем огроман значај стварања слободних површина у Паризу. Ми смо у почетку једне значајне операције: ми ћемо порушити нездраве зграде и ми, очигледно, желимо да на њихово место подигнемо нове. Пре но што би донели макакву одлуку, ја бих потсетио на предлог да се у сваком кварту отворе паркови, скверови, слободне површине. „Важност ваздуха веома је велика. Не заборавите да човек лишен ваздуха умире за неколико тренутака, док без хране може истрајати неколико недеља. „Ја сам већ изложио опасност од велике густинс насељености, па на томе инсистирам и сада, јер је то кључ проблема. Ако после рушења ових зграда подигнемо нове блокове кућа, ви ћете се наћи у сличним приликама и нећете имати довољно ваздуха да отклоните туберкулозу; опет ћете осудити један велики део становништва на смрт оД туберкулозе. Зат?) треба преТворити што је могуће више ових површина у слободне површине. ПоводоМ изграђивања општинских станова, изнео је у тоКу ове дискусије да је Париз од свршетка рата изграДио свега 20.000 станова, док је Берлин подигао 210.000, Беч 60.000 и т. д. Великоварошки саобраћај и проблем тишине. Живот једне велике вароши као што је Париз праћен је и великом лармом, чије сузбијање постаје предмет старања меродавних власти. Прасак моторцикла, лупа утовара, зврјање аутомобилских мотора, шкрипа кочница и звуци њихових сирена, гласне рекламе, јутарња ларма од млекарских канти, све то долази да у још јачој мери надражи и онако заморене живце радног света. Наравно, да је главни проузроковач ларме аутомобил. У години 1920 било је 40.860 аутомобила; 1926 год. 177.393; у 1933 г. тај се број попео 334.459. Зато су и главне мере за сузбијање лармз посвећене аутомобилу: регулисање времена у коме се сирене смеју употребљавати, прописивање материјала за кочнице, изградња тихих мотора и др. Љ. Нинић

Вдасник; Градско поглаварство града Веогррда. — Уредник: Сдободан Ж. Видаковић, шеф одељка за штаипу ГПГВ, Књегиње Љубице 1/11 — Штампарија Драг. Грегорића, Страхињића Бана 75. — Београд