Opštinske novine

Стр. 290

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

стао престоница велике државе и да је због гога наступила она позната оскудица у становима. Ипак, било је начина да се изграђивање Београда систематизира од центра ка периферији, да је н. пр. Држ. хипотекарма банка у почетку давала зајмове само на грађевине које се подижу у центру, па кад се он изгради, онда постепено ширити тај грађевински рејон. Но све ово припада прошлости, и питање јс шта сада треба учинити, па да се даље изграђивање Београда упути правилним путем и да се појача слабо изграђивање његовог центра. У овом погледу нешто је већ учињено, атар је знатно сужен новим законом који је ступио на снагу 15 маја т. г. Тим законом атар је сведен на 187,96 квадоатних километра према 452,11 квадр. километара, колико је имао по закону од 1934 године. Новом Грађевинском Уредбом — која ће бити готова до краја ове године — Београд ће се поделити на ужи и шири Грађевински рејон, са поделом ка грађевинске зоне и утврђеним редом изграђивања. Сем овога што је учињено и предвиђено, ако се хоће да фаворизира изградња центра, потребно је неминовно поново завести велика ослобођења од свих пореза на зграде, које се подижу у центру. То је једна мера која је заведена још давно пре рата у свима културним центрима, Неможе се од појединаца тражити, да зидају у центру, где су плацеви толико скупи и да о своме трошку улепшавају престоницу, ако се при томе не изађе појединцима на сусрет од стране Државе па и Општине. Пре рата у Бечу, зграде које су зидане у најужем центру, ослобађане су по 30 година од свих пореза. Услед таквих бенефиција, појединци су налазили рачуна да поруше своју зграду после 30 година, само да би подигли још модернију зграду са бољим конфором и да би се понозо ослободили порезз још за 30 година. На тај начин су рушене зграде, које би у Београду служиле за украс. На тај се качин изграђује центар и код таквих бенефигија, Општина има права да тражи и прописује на извесним местима изглед зграде, какг.оћу материјала, величину и облик зграде итд. Поред ових бенефиција за нове зграде у центру, могао би се — у циљу изградње центра наше престонице — завести нарочити порез на оне постојеће зграде у центру, чија је вредност инфериорно према вредности плаца кога је вредност скочила услед регулације и општинских инвестиција. Тиме би се начином натерали сопственици страћара у центру Београда, да или зидају прописне зграде или ако то не могу, продају свој плац другоме који је у стању да зида. Разуме се да и лак и јевтин хипотекаран зајам игра велику улогу у овим питањима.

Но у доба- данашње новчане кризе, могућно је да неће бити довољне ни горе поменуте реформе и олакшице. Данас се мора још једном новином помоћи изграђивање, у први мах, бар најужег центра Београда, где су плацеви толико скупи. Та би новина била у доношењу закона о т. з. делимичној својини. По томе би закону једна зграда могла да припада неколицини сопствекика т.ј. да бар сваки спрат може да има другог сопственика, ако не и сваки стан као што је случај у Паризу, Милану итд. Та би сопственост имала да буде потпуна т. ј. да се може задужити, продати или оставити у наслеђе. Јер с обзиром на данашње економско-социјалне прилике, неће бити довољно само донети закон по коме рецимо, зграде нр. Теразијама морају имати партер и пет спратова и одговарајући тип — па да такве зграде доиста буду и подигнуте. Мора се водити рачуна о економској моћи наших грађана и о томе да ли је неко у стању такве зграде да подиже. Данашњи закон, који сматра да кућа припада ономе чији је и плац, сувише је застарео и односи се на онај стари Београд у коме су већина приватних зграда биле приземне. Под таквим околностима неможе се мислити о изградњи центра Београда, где су плацеви толико скупи. Узмимо примера ради да срачунамо колико би новаца трзбао да има онај, који би хтео да купи хотел Таково на Теразијама и да ту подигне прописну зграду, достојну репрезентације престоничког ситиа. Тај плац има око 2.100 квадратних метара. Ако рачунамо на томе месту цену по кв. метру не више од 5.000 дин. излази да би само за плац имао да плати 10,500.000 динара. Ако буде плац рационално озидао прописном зградом треба ће му још 9.000.000 динара, за најскромнију обраду зграде. Са плацем износи сума од 19,500.000 динара. Упитајмо се сада, колико има данас таквих газда у Београду, који би хтели да уложе толики новац само на то једно место? Истина је да се зграде могу подизати и путем акционарских друштава или по систему кооперативе, али баш навикама наших људи више одговаоа, ако се да могућност искључиве сопствености једног спрата или стана, него у виду других комбинација заједничне сопствености целог имања. Кац би се донео овакав закон о делимичној сопствености, узеле би учешћа у изградњи аграда многе банке, образовала би се нова техничка предузећа, која би изграђивала палате у центру када знају, да их могу лако продати делимично по спратовима или становима. По таквом систему и мали сопственик ■са 150—200.000 динара, могао би да дође до свога стана — као својине — у центру вароши и не би морао да бежи на периферију