Opštinske novine

Стр. 406

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Број, начин и резултат лечења појединих облика плућне туберкулозе види се из приложеног статистичког прегледа. Од овога броја лечено је вештачким пнеумотораксом 37 болесника, поред 47 болесника који су лечење наставили још из прошле године. Укупно је извршено 599 инсуфлација. Од овога броја највећи број је потпуно опорављен. У току 1934 год. лечење су сами прекинули у Диспансеру 34 болесника а наставили су и даље лечење у 1934 г. 13 болесника. Ово обустављање лечења имало је више узрока: неки од ових су стекли право на лечење у Уреду и тамо су упућени да наставе лечење; неки су се изселили из Београда, неки су потпуно напустили лечење јер више није било потребно; а један већи део болесника је престао да долази када је Диспансер из ул. Зрињскога 36 пресељен код Ауто-команде у Звечанску ул. Ти су болесници одлазили у друге установе на лечење (Државни антитуберкулозни Диспанзер, Државну болницу итд.). У главном од 37 нових случајева, који су примљени на лечење вештачким пнеумотораксом, 33 су потпуно опорављени и раде свој редовни посао, док су 4 напустили лечење. Укупно од 84 болесника 37 су долазили редовно у 1934 год. а 43 су напуетили лечење. Лечење вештачким пнеумотораксом је спроведено код свих могућих случајева и показало се као један од најуспешнијих метода лечења у Диспансеру. У погледу лечења лековима Диспансер је био доста скроман, т. ј. само у неопходно потребним случајевима је даван или преписиван лек (од 4.450 прегледа дат је лек само 468 пута) док је код осталих више обраћена пажња на то да се упуте у болницу, санаторијум или на климатско и др. лечење, поред лечења вештачким пнеумотораксом и разним инјекцијама (589 инјекција калцијев хлорида, холибиола и др. препарата). Према томе, поред амбулантног рада Диспансер је стално имао у виду и социјално-профилактични рад. У диспансеру је сем тога извршено: Радиоскопија плућа 477; туберкулозних проба 291 (позитивних 183); прегледа испљувка 285 (позитивних 114); седиментација еритроцита 417. II Социјално-профилактични рад. У овом погледу Диспансер се у току прошле го- дине морао ограничити само на посредовање код других установа да би се омогућило лечење и изолација оболелих, као и издавање помоћи сиромашним туберкулозним, јер Диспансер није располагао средствима којима би сам могао материјално помагати своје болеснике. Изузев лекова, које је Диспансер бесплатно делио болесницима других помоћи није било. То је један велики недостатак у раду нашег престоничког антитуберкулозног Диспансера који би требало да располаже средствима, из којих би се за сиромашне болеснике могло набављати најпотребније за заштиту болесника и њихову околину на дому, као што су џепне и собне пљуваонице, средства за дезинфекцију, неопходно рубље, топломере итд. За све ово не би тре-

бало много новаца али би се тиме постигло врло много. Но ипак многи болесници нису остали без заштите и помоћи благодарећи интервенцији Диспансера. Код 37 имућнијих болесника саветовано је климатско лечење, 17 су послушали савет и опорављени јавили се поново диспансеру, док 20 њих нису доцније долазили. Диспанеер је за 127 случајева тражио пријем у болницу . ради лечења и изловања, 62 су одмах примљени, 34 одбијени а од осталих 31 неки су накнадно примљени а неки одбијени. За бесплатно лечење у санаторијуму тражено је за 11 болесника; 3 су упућени, 1 одбијен, 7 непознат резултат. За климатско лечење о трошку О.Г.Б.: Тражено за 4 болесника, 4 упућена на промену боравка. За изолацију деце у колоније: тражено за 5, 4 су примљена. Новчану помоћ по препоруци Диспансера добило је 10 лица. Боловање, на молбу Диспансера, добило је 9 лица. Од туберкулозних болесника 55 је упућено у друге амбуланте или установе на лечење, где су даље били на лечењу. За 2 болесника тражена је и одобрена лакша служба у интересу здравља. Извршено је 213 посета по становима, и резултат те анкете изнет је у ниже приложеним таблицама. У погледу социјално-хигијенске анкете по становима Диспансер је могао још и више учинити да је имао довољно сестара-помоћница. Остали рад Диспансера био је у вези и сарадњи са многим установама за сузбијање туберкулозе. Са Отсеком за сузбијање туберкулозе Министарства Социјалне Политике и народног здравља Диспансер је у сталној сарадњи, израђујући предлоге и обрасце за обавезну пријаву туберкулозе, предлог за заштиту лекара и помоћног особља у установама за лечење туберкулозе (Закон о болницама) о организацији пропаганде против т. б. ц. преко радија, о помоћи за стварање централне картотеке за туберкулозне приДиспансеру итд. Са скоро свима лечилиштима у држави Диспансер је у директној сарадњи добијајући од њих извештаје за сваког болесника из Београда који напушта санаторијум и потребно му је даље обезбедити лечење. Тако исто диспансер у споразуму са Окружним Уредом из Београда и даље прима на лечење све оне болеснике који су изгубили на то право у Уреду. Ради што снажније пропаганде антитуберкулозне акције, као и ради детаљног научно-статистичког проучавања социјалних свих узрочника ширења туберкулозе у Београду, антитуберкулозни диспансер колаборира са Одељ. за штампу и културну пропаганду Гр. п. г. Београда и Социјалним бироом Савеза градова, и у заједници са свима врши детаљна и анкетна проучавања свих социјалних и хигијенских проблема, који су у вези са узроцима ширења туберкулозе. Др. Боривоје Мих. Ђорђевић, шеф диспансера је написао једну књижицу о туберкулози која се штампа о трошку Лиге против туберкулозе у 25.000 примерака. Шеф Антитуберкулозног диспаноера Др. Боривоје М. Ђорђевић,