Opštinske novine

Стр. 410

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

тика увек поново одбија. Сама позоришна публика, међутим, често је ту другог мишљења и прима са задовољством те сентименталне и романтичне драматизације. Тако се десило и овај пут, код нас, са „Злочином и казном". Да ли је верзија г. Краснопољског „добра"? — наравно да није! (она Батаљова, на пр. свакакч) је јача и интелигентнија, ма да такође није идеална) — али има у њој ипак Достојевскзга; а Достојевски интересује, привлачи, неодољиво и вечито^ и пружа глумцима обилног материјала з-а узбудљиве, ефектне Креације. Г. Масалитинов, први редитељ софијског Нар. Позоришта, који је комад режирао, као гост, умео је одлично да рукује са тим материјалом и да нам пружи једну живу, занимљиву и уметнички лепо заокругљену претставу. Нешто у духу и тради цији Художественог театра где је било увек дубоког смисла за Достојевског и његов свет. Наши глумци, под супериорним руководством г. Масалитинова, нашли су се добро у том сада већ некако класичном оквиру и тумачили су усрдно и вибрантно велику трагедију. Г. Плаовић као Расколников истакао се својом лепом, маркантном појавом и зналачки израђеном, иако мало сувише виртуозном, церебралном игром, док је г. М. Милошевић, у истој улози, дао више непосредне емоције и правог чо-зечанског бунта и бола. Г. Живановић креирао је једног демонски хитрог, усплахиреног, вртоглавог Порфирија од силног, незаборављеног утиска. Г-ђа Милошевић као Соња била је мраморно лепа и трагична, али и нешто хладна и горда за ту поражену, сатрту модерну руску Магдалену, у чију душу она није умела да продре. Речи Еванђеља нису могле да оживе, да запламте у њеним устима. Ближи истини, топлији, болнији, ојађенији, био је г. Новаковић у улози Мармелодова, иако није дао ону монументалну линију која је ту — нарочито у сцени његове велике исповести — неопходна. Г-ђа Арсеновић и г-ца Кос, као мајка и сестра, имале су благородних човечанских момената. Г-ђа Паранос, живописна, маркантна у појави и у изразу, г. Душановић, ведар и простосрдачан,, Г. г. Миловановић, Биљуш, Јовановић, Поповић и сви остали били су у стилу. У „Злочину и казни" нашло је Нар. Позориште један добар, захвалан репертоарски комад. II Најјасније, међутим, — и најпозитивније — показала се нова директива Нар. Позоришта у питању (наше домаће драме. Чудна је и просто невероватна •ствар да је такво једно питање уоппИте и могло да искрсне, пошто за сваког ко иоле логично мисли и рас УђУЈ € мора бити сасвим јасно и несумњиво да је главни задатак, управо, га1боп (З'е1ге једног државног позоришта: гајење домаће драме,> и да је једна од превасходних дужности сваке савесне позоришне управе: изграђивање једног домаћег, националног репертоара који ће после, утврдивши се код куће, моћи — барем са својим најуспелијим комадима — да пређе ваљда и у иностр1анство да би спроводио и тамо Ј *едан важап и кеопходан део наше национално-културне пропаганде. На жалост ое последњих година у нашем Нар. позоришту слабо водило рачуна о тој његовој мисији; имали смо чак и управника и управа који су ту било сада свесном и отвореном, било несвесном или маскираном саботажом (услед своје котеријске везаности, неке специјалне, личне „позоришне политике ' или баш и само просто из неразумевања и неумешности) — још и дирек^тно кочили. Г. Брана Војиновић учинио је крај том нереду. Поимивши управничку дужност, он је одмах јасно истакао, прогласио као прву тачку свога програма, гајење наше националне драме. И он је без оклевања приступио спровођењу тога програма. Тајко су, после Беговића, ускоро дошли на ред и понеки други наши познати писци који се, последњих година, због горе наговештених смицалица, нису били чули на београдској позорници, а исто тако и по који нози, у престоници још непознати драматичар. Поред Т. Манојловића — о чијој новој комедији „Катинкини снови" доносимо приказ на друшм месту — појавили су се до сада г. Јосип Косор, са драмом „Нема Бога, има Бога" и г. П. С. Петр.овић са „Ослобођењем Косте Шљуке". Косоров комад, бруталан, драстичан, експресионистички заоштрен и пренатегнут, у свом склопу, у својим драматуршким исто као и психолошким, етичкорелигиозним (провиденциалистичким) и хуманитарнобунтовним претпоставкама често смушон и на1ива|н, али испуњен неком необузданом и неодољивом драмском динамиком, показао се на сцени као један неоспорно занимљив и узбудљив спектакл. Један спектакл који, као такав, не пропада, већ „пролази" срећно још и на оним својим најслабијим, најкритичнијим местима где трагични патхос, и противу свесне вољје и намере пишчеве, замало да ое не срозања у комику и фарсу. У томе баш је и ванредна, чудна драмска моћ Косорова: да он побеђује, као драматичар, као трагичар, на крају крајева и, такорећи, у дванаести час, још и онде где већ изгледа да неспасимо мора да потоне, да се расплине све и сва у општем смеху. Очигледно је та (њиегова моћ или врлина фасцинирала извесне позоришне критичаре — критичаре од духа и разумевања — у толикој мери да су они, прелазећи срчано преко свих, и ситнЕих и крупних, недостатака комада, прогласили „Нема Бога, има Бога" за једно право ремек дело упоредљиво са најсјајнијим творевинама светске драмске литературе. Таква оцена наравно да је помало субјективна и претерана. Та ефектна бунтовна „социјална" драма о злочестом, циничном и веморалномз банкару Пилану Чичкићу који разбојнички, хијенски краде, пљачка и упропашћава своје улагаче, све неке јадне, поштене, високо моралне и побажне малограђане (међу којима и једну бедну, али племениту као да се угледала на Достојевскову Соњу — проститутку), који своје зликовачки стечене паре лудачки ра^сипа међу неким гротескно одвратним кокотама и после још, и болестан, парализован од капље, наставља своје прљаве послове са неким гнусним среброљубивим јеврејским „новчарем" (име му је: Голдзилбер!), поуављајући уз то стално да „нема Бога" — да би најзад, после разних чуда и покора у сопственој породици, погођен 1и једном другом, дефинитивном капљом,