Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 415

Музика, певање и игра чине обавезни саставни део наставе. Ако се дете истакне својим раним уметничким способностима, преводи се у специјалне консерваторијуме где стакује са својом породицом (ова је мера предузета да би се родитељи спречили да несавесно експлоатишу дечији дар). Држава исто тако помаже децу обдарену за књижевност. Кад напуне 15 година деца која не улазе у више школе иду у фабрике или колхозе. Ова организација изведена је у једној половини Русије. Сибирија се тек раскрчује. Неоспорно је, каже писац овог чланка, да је у крајевима захваћеним прогресом дечији свет постао диван. Видела сам сво]им очима лепу, срећну и здраву децу у одгајилиштима и школама; могла сам констатовати њихове уметничке способности; видела сам децу у наручју њихових оцева ,и породице на окупу као на Западу. Ниједан закон није омео заједницу и љубав у породицама, које живе заједно, под истим кровом, растурају се у часовима рада, да се поново нађу увече. Жене имају права на све професије, али се саме елиминишу из оних које превазилазе њи-

НЕКОЛИКО ЦИФАРА О БЕРЛИНСКИМ ЈАВНИМ САОБРАЋАЈНИМ СРЕДСТВИМА Кад говоримо о берлинским јавним саобраћајним сретствима, мислимо само на она која су намешена најширим народним масама: трамвај, аутобус и подземну железницу и систем локалних периферијских возова. Сва ова три основна вида јавног градског саобраћаја концентрисана су данас у једној јединој аутономној градској установи — „Б. Ф, Г." („ВегНпег Регкегб^егећсћаИ") — „Берлинско саобраћајно друшгв;"). Назив „друштво" задржан је само с обзиром на аугономни и комерциализирани карактср те комуналне установе, која је стварно власништво града Берлина. Претседник управног одбора је градски саветник („кмет") г. Енгел. Карактеристично је да у односу особља према предузећу има и извесних задружних момената. „Б. Ф. Г." је постала из три некад стварно приватних друштава: 1) „Великог берлинског трамвајског друштва", 2) „Берлинског аутобуског друштва" и 3) »ДрУ шт ва за подземне и друге локалне железнице". Послератне привредне прилике и чињенице, да је концесија истицана, дала је граду Берлину могућност да стварно узме у своје руке „Велико берлинско трамвајско друштво" К1оје је потом веома брзо апсорбовало и остала мања берлинска трамвајска предузећа. У току наредних година град Берлин је поступно купио велику већину акција и „Берлинског аутобуског друштва" и „Друштва за подземне и друге локалне железнице", те су најзад, сва три предузећа здружена

хове способности. У фабрикама оне имају исте наднице као и људи, савлађују вишу технику индустрије и могу, ако су способне, доспети до највиших положаја у водећим службама. 1Јелики део бави се јавним пословима. Оне седе у народним судовима по селима и Јзарошима; 36.000 жена су већници по општинама (25% од укупног броја), а 39.000 су чланови сеоских савета. У сверуском централном извршном комитету има 185 жена; има их комесара народних и комесарских помоћника. 11оложај жене на селу знатно је измењен. .Организација моћних колективних аграрних економија, отворила је за жену са села нову еру. Четрнаест милиона малих сеоских поседа замењени су са 200.000 колхоза и 5.000 совхоза. 120.000 трактора и хемиско ђубре стављеки су на расположење ове силе. У колхозима жена је равна своме мужу и њена зарада пропорционална њеном раду. Жене сачињавају 40°/о радне снаге на селу у коме су заузеле почасно место. Сваки колхоз има своје одгајилиште за децу и често има уређених амбулантних одгајилишта која децу преносе у места где њихове матере раде. Н.

у „Берлинско саобраћајно друштво" или кратко „Б. Ф. г." (,Ве-Раи-Ое") како га зову сви Берлинци. Оно је сад највеће градгко саобраћајно предузеће у Европи. „Б. Ф. Г." је на дан 1 марта 1935 г. располагало (у заокругљеним цифрама) са: 3.200 трамвајских кола, 1.200 вагона подземне железнице, 600 аутобуса. Ако бисмо сва та кола и вагоне нанизали једно за другим, тај би се возни парк отегао 57 км., што отприлике одговара двема трећинама пута Београд-Смедерево. У набројеним подвозним сретствима има укупно 380.000 седишта, то јест за нужду места за пола милиона путника. Укупно ова три главна вида берлинских саобраћајних сретстава раде на 120 сталних пруга. Концентрисање у једно једино предузеће („Б. Ф. Г.") имало је добру страну што је могло да се изврши груписање тих пруги на начин да једца врста саобраћаја не прави конкуренцију другом. Трамвајских станица има преко 3.000, аутобуских око 2300, док подземна железница има 94 мањих или већих уређених железничких станица. Годишша потрошња струје код свих предузећа „Б. Ф. Г." износи 193 милиона киловатсати. Укупна дужина саме трамвајске мреже одговара растојању Берлин-Напуљ. Трамваји, возови и аутобуси „Б. Ф. Г." савладали су у 1934 години укупно 212 милона ефективних километара, дужину за коју треба тражити упоређење не