Opštinske novine
6
6Е0ГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 459
гославије, и да нимало не поцрвзни. И Загреб је леп, али као живот, као покрет, као израз, као ритам целог једног узбурканог и новог живота, Београд је већ јако и високо заузео онај величанствен и заносан изглед који узимају и морају да заузму прертонице. Знам шта ћете ме питати: А наша Атина? Искрено да кажем, наша Атина има наше небо и нашу историју, или боље рећи своје небо и своју исгорију. Она има јелинсхо небо и јелински изглеД. Али, дозволите ми, да кажем да Београд има јачи и већи велеградски изглед, и он је данас потпуно европски град. Рећи ћете ми да је озај град сигурно имитација, копија. Нисте у праву. Београд има своју оригиналност и управо у томе и лежи она велика привлачна снага Београда. Ја познајем једну другу балканску пре-
стоницу која имитујз и котхира по сзему Евротгу, али она је у свахом погледу копија. Нећу да износим разлоге, али можда је сзе то зато што је Београду било ла:вше да се изгради на овај начин, јер се налази ближе Европи, или још нешто више: Београд има Европу у својој рођеној земљи. Најзад, шта је Еврола? Зар Европа значи само архитектура једног града. То значи нешто, али то није све. За Београд архитектура је значила прву помоћ и он ју је нашао. Његове улице, његови тргови, његови паркови — имају европски изглед. Где је сада она станица из 1923 годинз? Ни трага од ње, ни трага више од Истоха. Данас, кад дођете у Београд од првог часа осетите дах цивилизације, осетите мирис Европе. И тај
дах, тај мирИс и пријатност не остављају вас више. Европејство Београда није само први утисак. Он је једна стварност, једна дубина и једна истина данашњег Београда. Европејство његово почиње од његове станице и завршава се у најзабаченијем његовом кварту. Он то није само по својој архитек^гури него и по целокупној организацији града. Град ј|е чист — евролски чист, и расветљен — европски расветљен. Цивилизација не значи традиција, остатак једног живота. Цивилизација значи свагдашњи живот, савремен, — модеран, нов. Београд самостално из дана у дан ствара и изграђује своју цивилизацију. Зато сам и рекао малочас, да Бзоград ниј-е копирао цивилизацију, већ он полако ствара и изграђујз је индивидуално. Београд дејствује и реагира европски. Он има своју унутарњу
душу европску. Он је аутентична Европа, а ја под унутарњим изгледом подразумзвам: друштво, обичајз, душу једног грара, његов морал. У томе ја видим дубину и истину једног града. У томе је Београд данас једини град на Балкану који је сто на сто Езрола." Под насловом „Град који не може да се распозна" одлични грчки новинар Ђорђе Назос, објавио је у новембру 1933 године у атинском листу Катимерини, следећи чланак о југословенској престоници: ,,Ако данас неко посзти Београд, носећи у рукама Бедекер од пре тридесет година, имаће утисак да се преварио и да сз нал.ази у сасвим другом граду. Ритам, који олисујз стари аутор Бедекера, о граду чијим раскопаним