Opštinske novine

Стр. 466

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Уметнички павиљон Цвијете Зузорић, Материнско удружење, Српска Мајка, Друштво Књегиња Љубица, Коло Српских Сестара и много других импозантних институција, које почивају на сопствзним фондовима, налазе се у сопственим лепим зграДама, имају многобројне подружнице у унутрашњости гемље то је рад савремене београдске жене. Ту се намеће специјална паралела између карактера престонице, савременог Београда и српске жене: Београд је град, који пред нашим очима растз и претвара сз у величанствен ултрамодерни цент.ар, изграђен по најновијим западним узорима, чува на дну срца нежан осећај за нзколико ратом неоштећених успомена прошлости, као нпр. скромну кућу у којој је нзкада заседазала прва схупштина, или дворац кнеза Милоша у 'Гопчидеру и Београду. Београђанка поред тога што одржава темпо са мушкарцем, у његовој те књи за културом и напретком, задрж-ала јз нетакнуто народну традицију, и иако очешљана и обучена према париском моделу, који ствара взома различиту силуету од оних прабаба, које је тако доброћудно посматрају са поотрета Народног музеја, коијз у грудима исту љубав у породичну светињу, чува хармонију и ред кућног огњишта, чистоту обичаја и атмосферу жарког патриотизма, у којој је и сама одгоЈена.'" Шпањолска књижевница, грофица Торихос, написала јз следеће о Бзограду: ,,Понекад, када, далеко од Балкана, неко саопшти свој'им пријатељима да одлази у Бзоград, обично ее догађа да разрогачзних очију запитаЈ"у вас: ,,Где се налази тај Бзогр;ад?" Дужност вам је тада да овз незналице обавестите и они ћз се после тога застл ; дети због свога питања, Треба, дакле, раззити све заблуде које постоје о овој лепој вароши на Дунаву. Треба је бољз упознати, јер ни у ком случају не може се рећи да ћете изгубити време, ако се решите упознати све њзнз кутове и све елементе из којих сз она састоЈ 'и. Каже се, обично, да је високо друштво свуда исто, али за Београд то не важи. Лепота жена које срећете и њихова елеганција изненађују странца,' исто тако као и њилова љупкост, а да не говоримо о словенском гостопримству... У београдском друштву преовлађује француски језик, који се иззанредно лепо говори. У погледу укуса и луксуза њихови домови су савршени, Ручак на који вас позива шармантна Београђанка, не разликуЈ 'е се од ручка у фобургу Сен Жермен у Паризу. И оно чега уопште нема у овом доуштву, то је оно међународно чудозиште: снобизам, А српска имена? Потребан ј 'е нарочити дар да би могли да их изгозарате...

...О Београде. Теби долазимо са устезањем, а остављамо те са сузама..." Познати холандски књижевник и новинар А. ден Долар, сарадник холандског лисга Алгемен Ханделсблад, („А1§егпееп Напс1е15ђ1ас1") написао је о Београду: „Морам да признам да не волим Београд дању. То Ј *е град који се гигантсхи изграђује. Али, у вече, овај град: који на први поглед изгледа без интересантности добија изглед красног разнобојног лептира. Београд Ј 'е права „ноћна лепотица". Од осам часова у вече почиње његовим улица!ма да се пењу нејасни гласови: народЈне песме Јужних Словена. Оне су дивље и нежне, пуне меланхолије, животне радости и страсти. НаЈ 'боље се може ући у душу једног народа помоћу његове народне поззијз; а Београд је место у коме она може најбоље да се упозна. Не зато што у њему можете наћи књиге ко]*е ће вас упутити, него зато што у Београду можете да их чујете у десетак кафана, од којих се зна коЈ 'а је симпатичнија, Шарм београдске ноћи је неупоредив. Пре свега долази вечера где ва(м сз пружа прилика да упознате српску кухињу. Она је здрава и јака. мирисна и љута, опојна и плодна као лзпа, здрава девојка, Ја ника.да нз могу да се заситим. Свако вече, мож,ете да ми дате једну добру чорбу, после неколико ражњића и сира са младим црним луком, а сзз то, разуме се, треба поквасити оДличним вином из Тополе или Неготина, После овога човзк се осећа способним за, како у Паризу кажу „Га 1;оигпее (Зез ,е;гаас15-Олс5" која води, рецимо, код „Два Јелена", код „Херцеговине" или у „Казбек". Ова имена довољна су да разумете да нису по срзди монденски кабареи, коЈ 'е можете наћи и у Берлину и Паризу. Јер, нашто гледати осредње играчице када можете да чујете песму Софке Николић? Увек ћу се сећати вечери када сам нрви пут чуо Софку. Била ј'з кишна ноћ, јздна од првих којз сам поовео у Бзограду. Било ми је досадно јер град нисам познавао. СлучаЈ'но, прошао сам поред „Старог Хајделберга" одакле ј 'е долазио један женсКи глас од кога ми се кожа најежила, Био је то глас богат, отежао од страсти, глас којл као да јз долазио из узбурканог срца. Тицало се, сигурно, безнадежне несрећне љубави, јео јз пзвачица неколико пута поновила имз Мита, и то гласом који је потсећао на крике гоњене звери. А њен глас пратиле су три виолине отупела, ритма, правећи с времена на време, паклену ларму. Замишљао сам певачицу као у грчу и нервозних руку. А кад сам ушао унутра застао сам забезекнут. Преда мном је била крупна Циганка, богатих округлина. Лик јој био миран, а кратким и прзцизним покретом руке вешто ј "е ударала у деф. Четири Цига-