Opštinske novine

Стр. 478

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Цитира даље податке Чехословачке пољопривредне академије о набавци плодне земље (500—700.000 ха) као неопходног предуслова за реализовање акције за насељавање на селу, односно за враћање на село некад сеоског живља, који је у току времена био притекао у индустријске градове, а сад је тамо захваћен незапосленошћу. Потреба настављања унутарње колонизације брањена је и опште призната у Чехословачкој. Што се тиче обима сваког појединог насељеничког имања, он, по мишљењу предавача, треба да се креће око 5 ха. Додељивање и мањих имања насељеницима може бити од неке вредности само у доба кризе. Да ли је и уколико допуштено сматрати при овој колонизаторској делатности, с обзиром на циљ за којим се иде, да- пољопривредни Јрад насељеника треба да служи само као допуна прихода, који би он и надаље црпео из једновремене запослености у индустрији, зависи од општег индустријског плана. Све то указује на потребу, да се при насељавању ради строго програмски и да се при том раду води рачуна о подацима добијеним систематски1Ц проучавањем овог најтежег социјалног проблема данашњих градова. Потребно је, да се ради по плану на израђивању интереса индус^ стрије и пољопривреде, на бољој расподели градског и др. становништва и на стварању нових услова за живот. Методе, којима се треба служити при решавању ових питања, имају доста додирних тачака са системом обласних! планова, какви се у енглеским градовима већ примењују. У Чехословачкој већ се јављају почетци практичног решавања ових проблема, на пр, у виду организације и делатности обласних савеза, у виду делатности појединих стручњака, затим образовањем општедржавног саобраћајног одбора, стварањем сведржавног пољопривредног плана (који је израдила Пољопрцвредна академија Чехословачке Републике итд.). Ови почетци свакако да могу да служе као добар пример у првом реду у правцу, што се на тај начин јасније да сагледати шта све може да утиче на структуру и расподелу становништва и како треба поступити да би се известан сам посеби повољан развој и даље помогао. Свакако би, по мишљењу др. Фирлингера, било време да се помишљана стварање једне научно-практичне међународне установе, која би у најширем смислу речи прикупљала све делимичне и растурене податке, важне за циљеве насељавања, тј. враћања на село, која би проучавала деловање појединих утицаја, који се у вези са том акцијом јављају и која би, најзад, припремила решење као целину, ре-

шење које би се путем закона поставијДјо на чврсте правне темеље итд. завршио је г. Д-р инж. Фирлингер... После тродневне конгресне расправе донете су обимне резолуције у смислу горе резимираних реферата, и тиме је радни део Конгреса био завршен. Одржано је неколико занимљивих преДавања и на урбанистичким изложбама, али услед ограниченог простора, нисмо у могућности да и та предавања овде резимирамо. Од свих изложби, које су поводом овог Међународног конгреса приређене, нарочито су биле интересантне изложбе развитка чехословачких градова, као и Интернационална станбена изложба, приређена у павиљону Мислбек на Прикопима. Чехословачка изложба у одличним графиконима, статистичким табелама и фотографским документима пружила је обимно сав урбанистички, здравствени, социјални и привредни раззитак чехословачких градова, испред којих предњаче Праг, Братислава, Брно, Храдес Кралеви, Моравска Острава и други. Интернационална изложба пружила је статистичке и анкетне податке о станбеним приликама у целом свету, као и безброј узорних техничких планова рационализираних станбених и др. зграда и грађевинских објеката. После отварања изложби конгресисти су корпоративно обишли све социјалне установе града Прага, задржавајући се најдуже у „Масариковим Домовима". Сви конгресисти били су задивљени савршенством социјално-хуманитарне установе „Масарикових Домова", те су у име својих држава и градова писмено честитали и захвалили се творцу ових установа проф. др. Петру Зенклу, признајући да су то најуређеније социјалне установе своје врсте на свету. После лепих приредби, које су у име Чехословачке, гостољубиво пружили конгресистима г.г. др. Бенеш, мин. спољних послова и др. Карел Бакса, еминентни приматор Прага, конгресисти су специјалним возним композицијама отпутовали на „пут проучавања" чехословачких градова, задржавајући се најдуже у Храдес Кралови, Злину, Брну и Братислави, а од аустријских градова у Бечу, где је био и растанак конгресиста. Са словенским поносом подвлачимо, да су стручни претставници градова из целога света били у пуној мери задивљени социјалнокомуналним установама чехословачких градова, чији је поратни развитак на пољу социјално-комуналном, урбанистичком и културном дао одличних резултата и ставио Чехословачку у први ред културних држава.