Opštinske novine

9*

6ЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 485

Зенкл детаљно образложио значај ове сарадње чехослЈОвачких и југословенских социјалних радника на пољу изграђивања праве и правичне социјалне политике, нарочито у односу на градове. После говора и осталих чехословачких претставника званичне, комуналне и приватне социјалне иницијативе — г. Сл. Вида'ковић, као званични претставник Савеза југословенских градова, подвукао је у своме говору главне програмске моменте ове стручне чехословачко-југословенске сарадње, тражећи да та сарадња, поред теоретског, буде и пратичког, радног карактера, нарочито у размени искустава при спровођењу у дело социјалне, социјалноздравствене и комуналне акције. Видаковић подвлачи исто тако значај међусобног упознавања и проучавања постојећих социјалних и социјално-комуналНих установа, као и значај међусобне иницијативе и потребних стручних инструкција за изградњу бољег и правичнијег социјалног старања. Предлози г. Видаковића примљени су са пуним одобравањем. Исто тако једногласно је усвојена од стране чехословачких претставника и резолуција, донета на основачкој конференцији, одржаној 9 априла 1935 г. у Бекзграду. Затим су на овом прашком састанку донете конкретне одлуке, међу којима се по своме значају нарочито истичу ове: I) — Установљавају се у оквиру Чехословачкојугословенске радне заједнице за социјалну и социјалноздравствену политику, стручни бирои, и то социјални, здравствени и правнички на чијем челу стоје у Чехосллвачкој стручни секретари др. Пелантов, директор социјалног старања града Прага, и др. Хоракова, шеф отсека Прашке општине. Претседник припр. комитета заједничког Савеза је г. др. Петар Зенкл, као Претседник Чехосл. савеза, а главни секретар г. Сл. Видаковић, отправник послова Савеза градова Краљевине Југославије. У пр. управни комитет (из Југославије) изабрани су г. г. проф. др. Јосип Шиловић, г-ђа Нака Спасић, ТБуба Хофмановић, Добра Богдановић, проф. др. Матија Амброжић, Слободан Видаковић, Лепосава Петковић, Милена Атанацковић, др. Богољуб Костантиновић и Вељко Рамадановић. Исти толики број чланова за пр. управни комитет изабрао је и Чехословачки савез из своје средине. И) — Свака организација или институција, била она званичног или приватног карактера, пре него што би предузела ма какву акцију на пољу социјалног старања, или донела одлуку ма по коме питању из домена практичне примене социјално-здравствене поли-

тике, може за потребан стручан савет, упуство и примењено искуство другог братског народа, обратити се једној од двеју савезн;их канцеларија, где ће добити и теоријско и практично обрађене инструкције и сва искуства конкретних примера из раније активности појединих сличних установа у другом братском народу. Оваквом конкретном међусобном сарадњом избећи ће се многи скупи експерименти, нарочито у градовима где се делатност на пољу социјалне политике налази у почетном стадиуму. Сав овај информативно-инструктивни и стручносаветодавни рад има се бесплатно пружати учлањеним организацијама, као и свима градским општинама и др. јавним факторима. Главне канцеларије заједничког Чехословачко-југословенског савеза за социјалну политику би!ће у Београду (Отправништво послова Савеза југословенских градова) и Прагу (дирекција за социјалну политику града Прага). III — Ради узајамног информисања о предузетим радовима постојећих социјалних устанода и организација оба братска народа, као и ради израде и формулисања планова за будућност и заједничку социјалну акцију — издаваће се двомесечни часопис, билтен чехословачке и југословенске социјалне политике. IV) — Чехословачки савез, преко својих организација и функционера, сарађиваће при организовању Савеза социјалних и социјално-здравствених друштава и установа Краљ. Југославије, као и при изградњи једне програмске југословенске социјалне политике, базиране на принципу координације свеукупне социјалне делатности. V) — При практичном развитку ове међусобне сарадње на унапређивању социјалне политике, вршиће се размена стручних радника, који ће у стручним установама братских земаља провести потребно време на практичном стручном усавршавању. VI) Приступиће се, у оквиру научног изучавања социјалне политике, и изради једне стручне чехословачко-југословенске номинклатуре назива појединих социјалних и здравствених институција, Утврђене су и све остале основне контуре радног програма Чехословачко-југословенског Савеза за социјалну политику, те је на крају констатовано, да ће ова сарадња бити још један нов основ за чехословачко-југословенско пријатељство, и то основ који базира на конкретној, радној заједници.