Opštinske novine

10*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ ===== 1износи ни четвртину одлива улога из осталих новчаних установа, а по својем је значају још слабији, ,ако се узме у обзир значај повлачења кредита из наше народне привреде, то можемо судити по статистици нашега савеза. Ова нам статистика показује да су штедни улози код наших самоуправних штедионица од краја 1931 године до краја 1933 године пали е две милијарде 212 милиона динара на 1 милијарду 968 милиона динара, то јест за 11%, док су се кредити наших штедионица за Исто време срозали с 1 милијарде 371 милион на 1 милијарду и 70 милиона то јест округло за 300 милиона или 22%, дакле размерно двапут више него што су пали штедни улози. Пали су осим тога и пласмани наших штедионица у вредносне папире и то скоро за 40% и од тога је морала да има штету и сама држава, пошто је на тај начин морао да слаби и течај н>ених папира. Укупан промет од наших самоуправних штедионица пао је од краја 1931 године с 20 милијарди динара на 11 милијарди то јест скоро на половину. Узме ли се у обзир да је то падање било још силније код наших приватних новчаних установа које су крајем 1931 године имале пет пута више улога него наше самоуправне штедионице и још више него државне новчане установе, онда се види јасно како су, уз потпуно обустављање кредита из иностранства страшно пресушивала кредитна врела наше привреде. У 1934 години ова су кредитна врела

— — Стр. 493 скоро сасвим и пресахнула, јер у колико је и било ликвидних средстава, у толико је постојала и бојазан од даљега проширавања заштите и замрзавања, па су се стога кредити веома мало подељивали и то тако рећи искључиво на кратак рок. Молбе нашега Савеза дошле су до уважавања у прошлој години тек приликом доношења Уредбе за заштиту новчаних завода и њихових поверилаца. У тој Уредби донесен је наиме, према тражењу нашега Савеза, посебан отсек за заштиту штедионица самоуправних тела у нашој краљевини. При свему томе нисмо се могли ослободити уверења да овакво поступање према нашим штедионицама у многоме има да се припише недовољном познавању њиховог значаја и њихових задатака, па смо зато настојали и у прошлој години да створимо могућност како би се ово недовољно познавање па по томе и поступање спрам наших штедионица поправило. У ту сврху сазвали смо приликом наше прошлогодишње главне скупштине и први конгрес наших самоуправних штедионица у Београду дне 20 маја 1934. На крају конгреса изабрана је акламацијом нова управа Савеза на челу са претседником г. Рудолфом Ербером, претседником Савеза градова краљевине Југославије, и потпретседником Др. Новаковићем претставником штедионице општине града Београда, исто тако једногласно су донете и све резолуције.

►