Opštinske novine

5*.

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 533

У § 78 закона о г. о. предвиђено је да се висина накнаде градским већницима за вршење посла ван седнице већа и одбора, одређује „прописима о извођењу буџета." Тај пропис тражи и Министарство финансија у својим упуствима за састав буџета градских општина. По томе иптању предвиђају, од једанаест гр |аДских општина, чије овогодишње буџете имамо сада при руци, свега 5 општина. Дакле више од половина градских општина о томе не говоре, и ако Закон изричито наређује да се о томе мора давати одредба. Како се те општине служе, при одређивању накнадеград,ским већницима, не знамо, али свакако све што у томе смислу раде није на закону основано. Од пет општина које предвиђају висину накнаде, свака општина то одређује. Тако Београд одређује днезницу за посао ван седнице градског већа и одбора од динара 100,— за посао од једнога дана. у Скопљу, „кад се посао врши ван седнице Градског већа скопчан са трошковима", односно кад већник путује службеним послом, плаћа се на име путног трошка II класа брзог воза или I класа пароброда, и за накнаду осталих трошкова 150—80 динара дневно према удаљености места путовања. Сарајево то одређује на овај начин: а) ако се посао врши на подручју града, градском већнику стављају се само превозна средства на расположење без права на никакве трошкове односно дневницу; б) ако врши посао ван града, плаћа му се друга класа брзог воза односно I. пароброда, и дневница од 250 динара. Ниш додељује награде према проведеним часовима на раду, у колико је посао обављан ван града. Ако је већник провео више од 24 часа на раду, плаћа му се подвозна карта II класе, и за сваких 24 часа по 150 динара, на име »а(кнаде трошкова. Ако је на послу мање од 24 часа а више од 12 часова, припада му опет цела дневница, а за мање од 12 часоза рада (са путом) пола дневнице. И Суботица има свој начин одређивања накнаде трошкова већницима. Ако већник града Суботице врши посао на „вањском подручју града", општина му ставља на расположење превозно »срество, а за покриНе трошкова даје му дневцицу од дин. 30.—; ако се посао врши „изван подручја града „већнлк има права на вожњу II класом брзога воза, односно I класом пароброда, на преноћиште на трошак општине, за покриће осталих расхода добива дневницу од 80 до 100 динара, ако путује у Београд, Загреб, Љубљану и Сарајево, а од динара 80 ако путује у друга места. Остали градови не предвиђају никакву Одредбу, тако Загреб у своме буџету расхода (поз. 2 поз. 3) предвиђа на име„ накнаде грјадјским вијећницима за рад ван седнице по § 78 Закона о градским општинама" динара

60.000.— Како се те накнаде додељују о томе се у фин. овлаштењима не говори. Сплит Ц. пр. не предвиђа чак ни кредит за такве издатке. Да ли се даје нека накнада већницима или не даје, тешко је закључити. Таквих градова је већина. Једна важна тачка финансиског овлашћења је прирез. Прирез се разрезује према потреби равнотеже буџета у једној буџетској години. Према томе он се код највише општине често и мења. Кад се сва средства прихода исцрпе, остатак расхода покрива се прирезом на непосредне државне порезе. Висина приреза је разна, као и начин самога разрезивања приреза. Београд има прирез од 20<з/о, Бања Лука 35 о/ 0 , Загреб и Марибор 40%, Љубљана 45°/о, Суботица 4бо/о, Дуброзник 57о/ 0 , Осијек 79о/ 0 Сплит 85%, Сарајево од 10—85°/о. Док већина општина предвиђа једну стопу опорезовања за све припаднике, Сарајевска општина има скалу према висини плаћање државне нелосредг не порезе, тај начин опорезовања уведен је у Сарајеву већ дуже година. Према чл. 2 ф. о. буџета града Сарајева, општински прирез разрезује се на све облике државног непосредног пореза, осим службеничког пореза, овако: Стопа Висина основног пореза општинског приреза

од динара 1.000.2.000.— 3.000. 5.000,— 10 000,15.0 ј 0. 20.000,— 30.000,50.000.— преко 50.000.—

10% 15% 20% 25% 30% 45% 55% 65% 75% 85%

Општински порез на службенички порез износи 40% од службеничког пореза, без обзира на висину. На некретнине, чији сопственици ке бораве у граду, плаћа се увећани општински прирез, који се повећава за 25 о/о ако сопственик борави у нашој Краљзвини, а за 50% ако сопственик борави у ,и)ностранству. И Скопље има једну новину у погледу наплате приреза. Према чл. 12 ф. о. „овлашћује се претседник Градске општине да од житеља села припојених градској општини и грађаназемљорадника, може наплаћивати дуговање и текући прирез у место у новцу, у натури пшеници, јечму, овсу и др. — рачунајући њихову одговарајућу вредност у новцу по ценама скопљанске продуктне берзе на дан наплате." Овај начин исплате одобрило је Министарство унутрашњих дела и Министарство финансија. Овај стари начин убирања пореза не знамо колико ће користити општини скопљанској, али свакако је тај поступак занимљив као појава двадесетога века.