Opštinske novine

Стр. 544

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

6% К0 Д пораота вредности од 8% . . 10% » . 12% „ „ 15% . . 18% „ „ 23% „ „ „ преко

10- 20°/ о 20— 30°/ о 30— 40% 40— 50% 50- 75% 75—100% 150%

Ако је опорезовано имаше било у власништву продавца дуже од 10 година, односно 20 година, пореска сума „повећане вредности" смањује ое за 10°/о. ( односно 20°/о, од свога укупног износа. Приход од овога пореза употребљава се искључиво за изградњу малих и хигијенских станова, као и за урбанистичко-техничке радове, који су у вези са станбеним проблемом и асанацијом града. Овај комунално врло правичан порез, — нарочито у односу на градове, као што је на пр. Београд, чија су приватна имања скочила у вредности, на првом месту захваљујући поратним милионским комуналним радовима Београдске општине, — доноси огромне суме чехословачким градским општинама.

Нова Јатаган-мала иза ул. Кр. Александра Исту врсту пореза имају и градови осталих европских држава, као на пр. Беч (са максимираном стопом од 35°/о), Берлин, Франкфурт, Дрезден, Минхен (са стопом од 30°/о на прираст вредности имања), Келн (са стопом од 10—20°/о) итд., итд. У швајцарским градовима, као на ппр. Цириху, поред овога пореза на „прираст вредности" и преносну таксу наплаћује само општина, (а не држава као код нас) и то прогресивно од 5—20°/о на укухгну продајну суму и од 3—25% на прираст вредности. Треба препустити и нашим градовима, првенствено Београду, за станбени фонд и еве приходе од свих такоа од преноса непокретних имањ-а у атару града итд. V — Обавезно улагање расположивих сретстава: Уреда за осигурање радника (осигурање у болести н старости), Берзи, радничких комора итд. У целом културном свету (на пр. у градодима Италије, Чехословачке, Енглеске итд.) уреди за радничка осигурања најактивније помажу комунално-станбену делатност, а №ихови фондови законом су обавезни да дају јевтине

станбене зајмове градским општин;ама (на пр. у Италији). VI Затим да државна Хипотеиарна банка у форми хипотекарве позајмице обавезно улаже у комунални грађевински фонд за мале станове 30°/в од свих сума које издаје у грађевинске сврхе. VII У грађевински фонд да се уноое и порезе које се имају разрезати са 50% на све оне кирије у старим грађевинама, чије су закушж цене више од предратних паритета, односно увести т. зв. порез на кирије амортизованих зграда, сличан бечком (о томе, молим, детаљније видети у вашем приложеном извештају о изградњи малих станова у Бечу и осталим европским градовима). Делатност овог грађевинског станбеног фонда регулисала би се једним специјалним правилником, а на бази истог могло би се створити једно специјално комунално друштво за изградњу малих и хигијенских станова у Београду (слично италијанским „институтима" за станове), које би свој рад ставило искључиво на основу комерцијалну, трудећи се да путем финавсиских сретстава грађевинског фонда и хипотекарних зајмова. (за које би јемство имала да да Држава) изгради потребан број малих ставоза, а да се путем кирија истих станова обезбеди уредна отплата узетих хипотекарних зајмова. Никада се весме заборавити да су у Београду мали ставови чак и рентабилно комуналво предузеће, јер се они могу и сами од оебе исплаћивати". На крају целокупног реферата, г. Видаковић је учинио још неколико конкретних предлога: „Да се у индустријском крају Београда (дунавском) изграде колективне станбене зграде, хигијенске и са пуним станбеним Монфором, са верандама около куће, зграде у блоковима са слободним двориштима и т. зв. зеленим оазама. У свакој станбеној згради да буде по 30—40 станова, а у једном блоку да будс 6—8 станбених зграда с тим да неограђена и зелека дворишта са дечјим игралиштима и пескалипгтима, базенима итд., износе вајмање 75% површине плаца. Станови да буду велики од једне собе, претсобља, кујне, туша и веранде и од две собе, претсобља, кујне и ост-алог, т. ј. од 40 2 и 52 м^ станбене површине. Ма да је град Праг и Брат|ислава подигао за деложиране грађане низ спанбених зграда са становима од свега једне једине собе, ипак се ми са тако ниским станбеним минимумом за егзистенцију једне рад-ничке породице не би могли сложити. То су и у чехословачким градо.вима, углавном, станови за хитну помоћ, односно за хитан смештај оних грађана који се са породицама моментално нађу на улици. Овај се систем стана од једног јединог одељења не би уопште могао применити код нас, попгто је он органски везан са сплетом других културно-хигијенских услова који они у Прагу имају, а нарочито техничко-културних, (на пр. епецијалне електр. вентилације, кување на гасу, заједничке централне машинске перионице и др.). Закупна цена горе предложених станова да буде 160—200 дин. О томе да се води рачуна и при калкулацији грађевинских расхода. Станбени конфор да буде рационализиран. На пр. вешернице да буду за-