Opštinske novine

8*

Комуналне вести и белеш&е

НАГРАДЕ ПО КОНКУРСУ ЗА ТРИ НАЈБОЉЕ ФАСАДЕ У БЕОГРАДУ Клуб архитеката „Секција Београд" Удружења југословенских инжењера и архитеката расписао је, почетком ове године, конкурс за три најлепше фасаде у Београду. У циљу подизања уметничког нивоа при пројектовању нових зграда у Београду господин Инж. Душан С. Томић, проф. Универз. полаже Удружењу Југословенских инжењера и архитеката — Секција Београд — Клубу архитеката сваке године Дин. 5000.која се сума додељује као награда пројектанту једне од најуспелијих приватних зграда за становање, по спољној обради, које су подигнуте у току дотичне године. Последња награда дата је за год. 1931. Овом приликом Клуб архитеката Секција Београд УЈИА доделио је награде за године 1932 1933 и 1934. Оцењивачки суд сачињавали су три архитекте чланови УЈИА г. арх. Петар Бајаловић, проф. универз. кога је одредио дародавац г. инж. Душан С. Томић и два претставника Клуба архитеката г. г. арх. Милан Минић, и арх. Миодраг Матић, пристав Мин. Грађевина. Оцењивачки суд сматра, да су награде за овај конкурс више моралне него материјалне природе. Господин проф. Д. Томић хтео је примером да даде подстрека и другим дародавцима, а нарочито установама, како би и ови допринели да новчана награда буде значајнија, а у циљу пропаганде да се новоподигнуте приватне зграде такмиче међу собом у лепоти, што би ишло на корист естетског изграђивања Београда као целине. Оцењивачки суд је прегледао пријављене објекте према поднетим фотографијама и разгледањем грађевина на лицу места, па је решио: I) Да се додели новчана награда по 500.— динара: 1) г. арх. Др. М. Борисављевићу, за приватну зграду г-ђе М. Попадић, у ул. Корнелија Станковића бр. 12. 2) г. арх. М. Прљевићу, за приватну зграду г. М. Тшровића у ул. Милоша Великог бр. 66. 3) г. арх. Б. Којићу, за приватну зграду г. Дра Ђурића, на углу Призренеке и Рељине улице. II) Да се додели писмена похвалница: 1) г. арх. М. Злоковићу, за вилу г. Штерића у Новој ул. бр. 37. 2) г. г. арх. Манојловићу и Авриелу, за приватну зграду г. Јулијуеа и Олге Шалингер у ул. Сање Живановића бр. 10.

3) г. арх. Г. Самојилову, за приватну зграду г-ђе Љубе инж. Б. Раденковића, у Гледстновој бр. 5. Желети би било да се овакви конкурси обављају у Београду редовно сваке године и са учешћем не само приватних лица, већ и саме престоничке општине, као што је то случај у свима великим земљама и њиховим престоницама. Ти би конкурси формирали и критички укус Београђана према архитектури и архитектима. ШЕФ ОДЕЉ. ЗА ШТАМПУ И КУЛТУРНУ ПРОПАГАНДУ Г. П. Г. БЕОГРАДА Г. СЛОБОДАН Ж. ВИДАКОВИЋ ИЗАБРАН ЈЕ ЗА ЧЛАНА СЛОВЕНСКОГ ИНСТИТУТА ЧЕХОСЛОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ Новин. агенција у своме званичном билтену донела је саопштење о избору г. Сл. Видаковића за члана Словенског института. Праг, септембра Словенски институт Чехословачке републике на своме овогодишњем скупу изабрао је за свога иностраног члана (социјално-економског акад. одбора) г. Слободана Видаковића, шефа Одељ. за штампу и културна питања Градског поглаварства града Београда и Отправника послова Савеза југословенских градова. Ова научна почаст Чехословачке учињена је г. Видаковићу у знак признавања постигнутих резултата његовог досадашњег рада на пољу социолошког проучавања и социографског расправљања социјално-комуналних питања словенских градова". * И наша, као и инострана, дневна и стручна штампа писала је о овом високом академском избору нашег градског чиновника. У југосл. листовима, између осталог, подвучено је и ово: „Последњих десет година г. Слободан Видаковић истакао се на пољу проучавања комуналних и социјалних прилика наших градова, за који рад је и званично овлатћен резолуцијом Конгреса Савеза југословенских градова. Г. Слободан Видаковић написао је цео низ студија и засебних дела из комувалних и социјалних проблема данашшице, особито градског живља. Између осталих, нарочито су запажене његове књиге „Туберкулоза и сифилис са гледишта социјалне политике", (награђено I наградом Академије Наука на конкурсу за најбоље дело из социологије); „Наши социјални проблеми" (награђено наградом Савеза градова); „Промашгни живот" (награђено фрагментарно I књижевном наградом у Загребу — Вијенац); затим, дело „Комуналне финансије наших градова", па дела „За комунални препорођај"; „Одечјој заштити", „Станбена беда" итд. Поред оедам засебних књига, г. Видаковић је написао преко 20 студија из социјалних, комуналних и културних проблема наших градова. Како наша, тако и страна