Opštinske novine

Стр. 566

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

у прилог шегрта, као што су, на пример, уреди: нишки, скопски, суботички, великобечкеречки. Најмањи број шегрта био је у уреду сушачком: 6%, а највећи у уреду суботичком: 24%, и одмах за тим у уреду великобечкеоечком: 23,63%. И док је у наредне четири године, од септембра 1930 до септембра 1934 у сушачком уреду број шегрта пао за 2,7бо/о, љубљанском за 2,89 % и сомборском за 2,64 о/о, у новосадском уреду број је повећан за 5,95, у великобечкеречком за 3,37, у скопском за 3,19, београдском за 2,96, суботичком за 2,42 и осијечком за 2,72%. Од укупно 21 уреда повећање броја шегрта за те четири године наступило је у 14 уреда или у две трећине уреда. Највеће повећање износи 5,95, а најмање смањење 2,89% према стању од пре четири године. За цео Сузор, тј. за целокупну нашу националну привреду, повећање броја шегрта, према стању у 1930 години износи 4,12%. Ове бројке показују, дакле, тенденцију увећаног упослења броја шеГрта у нашој националној привреди. V. Имамо ли много или мало шегрта? Правило је да је шегрт везан за занатску привреду. Шегрт — у правилу — то је будући занатлија, који мора да познаје цео процес рада у одређеној грани производње. Индустрији шегрти нису потребни. Уместо шегрта који годинама уче занат, она одређеним процесима рада приучи нестручне раднике који доцније, као фабрички-индустриски радници, знају делове или делиће из процеса производње али никако цео процес, Занатски радник је зато у великој предности над приученим индустријским радником. Он добро дође и индустрији, јер се за све радове у њој брже и боље оспособи. Статистика занатских комора тврди да у Југославији има 142.304 занатских радња. А занатски идеолози тврде да занатство има будућност, јер да оно има способности за прилагођавањем и да га индустрија из извесних грана рада никако не може потиснути. Ако је тачно да имамо толико занатских радња; и ако је тачна теза о виталности занатских радиности, онда 50—60.000 шегртаколико их има у Југославији не само да није много за наше прилике, него, пуно пре, може се рећи да је тај број мален. Тај број има да задовољи две наше потребе: прво, да обезбеди подмладак који ће наставити живот нашега занатства и друго, да створи потребне кадрове стручних радника за нашу индустрију. Број подмлатка који учи занате пење се на округло 60.000. Годишње од тога броја на пијаце рада излази око 10—15.000 лица, оспособљених за привредну делатност. Осим ових има још и подмладка који похађа занатске школе мушке и женске у-

купно око 15.000 на броју, од којих свршавају годишње 2—3000 лица. Из редова ових врбују се и наставници за стручне школе. Како онај подмладак који похађа занатске и занатско-трговачке школе не стоји у истом односу као што стоје шегрти у приватним пословима, то нас у овом случају могу да занимају само они које обухвата статистика општег радничког осигурања. Разноврсан положај ових двеју група занатскога подмлатка забележило је и наше законодавство које је утврдило да на занате не могу ићи деца испод 14 година старости, а да у стручне занатске школе могу бити примани и са навршених 12 година старости. VI. Мотиви који објашњавају бро'ни однос шегрта и радника Тешко је рећи да је правило: да повећање броја шегрта долази махом у уредима где преовлађује ситна занатска радиност; нема сумње да је карактер привреде крајева суботичког и великобечкеречког уреда за радничко осигурање — где је највећи број шегрта и где је извршено и највеће повећање увођења шегрта у привреду у последње четири године — друкчије него што је карактер привреде на територији сушачког уреда, и да би се том разликом могла објаснити и разлика у броју шегрта на територијама ових уреда; али се не може рећи да постоји богзна каква разлика у привредама на територијама уреда рецимо новосадског, где повећање броја шегрта за последње четири године износи 5,95, и сомборског и љубљанског, где смањење за исто време износи 2,64, односно 2,89%. Да би се дало објашњење зашто је у једном крају земље број шегрта дупло и трипло већи него у другоме, и зашто се у једном крају и иначе несразмерно велик број шегрта још и смањује — разлог треба тражити не само у привредним, већ много више и у социјалним моментима. Колико има послодаваца, који шегрте узимају само зато да би од њих направили своје заменике у будућности — нову гене" рацију слободних и способних занатлија? На то меродавно одговарају бројке које смо напред навели: Врло мало. Али их је много више који шегрте држе за то да би у њи^ ма имали бесплатне раднике! а) за обављање надничарских послова у радионици; б) за обављање приватних кућних послова и в) кад се оспособе за посао, да имају багателно јефтине, ако већ не занатске раднике. Занатство је притешњено конкуренцијом најпре индустријском, а онда и узајамном. Одушка у тој борби оно тражи: 1) у што већем броју шегрта; и