Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 661

политике будућих министара трговине и индустрије. Терен у Доњем граду је ближи центру Београда, здравији је од терена на левој обали Саве, али је недовољан и без могућности да се прошири, а сем тога заузет је војском, која се врло тешко у мирно доба сели. Осим овога Сајам би својим уређајем покварио прави изглед београдске тврђаве која би требала да се чува као историјски споменик. Терен на дунавској обали између Небојшине куле и нове Електричне централе здравији је од терена на левој обали Саве, празан је, општински је већином, али намештање сајма на њему значи везивање руку пројектантима новог преко потребног, пристаништа на Дунаву. Потребно је, дакле, упознати се са свима разлозима за и против свих слободних терена у Београду и задржати се ипак са практичне стране на терену с леве стране Саве, између Саве, приватних имања Бежаниских и пута за Земун. Тај комплекс је општински и пошто пређе у руке Друштва за сајам у Београду, потребно је већ на пролеће 1936 год. подићи на њему прве павиљоне. Поред раније поменутог њему иду у прилог и још маса погодности као: рамгга са Земунске стране ка мосту подигнута је на стубовима, што значи добити преко 3000 кв. м. покривених просторија одмах за изложбу; затим као чист, неизграђен терен могуће га је лепо обрадити да тачно одговара својој сврси итд. Било би потребно кад се добије овај терен, одмах расписати конкурс за архитзктонско и урбанистичко уређење београдског сајмишта. Ако се не жели да ствар промаши, конкурс је после питања терена најважнија ствар. Јер 1 није све једно како ћемо се претставити иност.ракству. Београд мора имати и бољи и лепши сајам но остали градови у Југославији, тим пре што се на терену може радити што се хоће јер је неизграђен.*) Реферат Министра трговине и индустрије г. Дсметровића из 1931 год. пледира за терен у Доњем граду, детаљно образложавајући чак и потребне павиљоне и њихову намену. Ми се у погледу места не слажемо са г. Министром и то из чисто практичних разлога, али хоћемо да подвучемо да је то био могуће једини Министар трговине и индустрије, који и ако не Београђанин, схвативши сав значај Београдског сајма, хтео је лојално и свесрдно да помогне престоници. Нарочито с обзиром на финансиску страну решења тога питања, која је исто тако важна Као> и питање терена. *) Загреб је ових дана расписао конкурс за уређење свога новог Сајмигата, које се сели са садањег места на други крај Загреба. На конкурсу ће имати права да учествују само архитекти из Загреба.

Г. министар Деметровић је заступао тезу: ,,3аслужна су сваке похвале настојавања општине и Друштва за Сајам у Београду, да би остварили и организовали ову установу, али без државне сарадње и радова од стране Министарства трговине и индустрије није могућно остварити установу у обиму који би одговарао потребама наше националне привреде у опште и који би се сагласио са циљем за којим се иде у међународним конференцијама". И због овога господин Миниетар сматра да би било потребно ,,да се унесе у финансијски закон за буџетску 1931/32 год. је/дан члан, којим би се овластио г. Министар! финансија, да за рачун државе може закључити код Државне хипотекарне банке зајам у суми од 50 милиона динара, која би се ставила на располагање Министарству трговине и индустрије и са којом сумом би располагао Министар трговине и индустрије за подизање потребних грађевина, павиљона и инсталација, те покрио и све трошкове око организа-

Сајам у Љубљани

ције Међународне изложбе која би се имала одржати у Београду 1935 год." Овако је мислио један министар док је други говорио: „шта ће Београду сајам кад га имају већ Загреб и Љубљана". Из практичних разлога мора се дакле, бити независан колико год се може, од промене политичког курса у Министарству трговине. Али се с правом може тражити да Држава, ако не више, бар помогне онолико колико је до сада помогла Загреб и Љубљану. Питање београдског Сајма је горуће питање београдске привреде па преко ње и целе Југословенске. Управни одбор друштва за подизање сајма налази се у одличним рукама и потребно је да прегну сви београдски привредници па да се први сајам одржи још иг дућег пролећа. То уосталом захтевају интереси престонице и интереси југословенског угледа у свету.