Opštinske novine

ИнЉ, Адећсапдар М. Дојчиновић шеф СаобраћаЈа О. Г. Б.

Проблем великоварошке саобраћајне хуће ш правилпог саобраћаја Прилог за решење истих

У последше време могли смо читати у страним стручним листовима и комуналним 1 часописима, да велики и многољудни главни градови и престонице иностранства, предузимају извесне мере за сузбијање и ублажаваше уличне а нарочито ноћне хуке и ларме, ради заштите градског становништва од истих, јер су и лекарске статистике утврдиле штетност и шкодљивост од њих на поједине човечје органе, а нарочито на сам нервни систем. Очигледно је и разумљиво, да су становници великих градова и насеља изложени још и многим другим незгодама и неприликама, које руше њихово здравље и органе, (недовољно свеж и чист ваздух, прашина, заразе, нехигијенски и нездрави станови бар за мас.е сиротијег становништва итд.), па је зобг тога и потребно бранити се и чинити све, да се у сваком могућем случају понаособ те многобројне незгоде и недаће уклоне, или бар( што више ублаже. Управа града Београда, желећи да неизостане иза осталих великих градова, недавно је преко свог саобраћајног оделења сазвала заинтересоване претставнике појединих институција, који су на јздној ужој конференцији дискутовали по овом питању и одлучили да своје опаске и предлоге поднесу Урави града, како би се у том смислу издала потребна наређења и упуства. У том циљу и желећи да кроз часопис Београда помогнемо у овој ствари, дајемо и ми неколико добронамерних сугестија и опаски у оквиру дозвољеног простора нашег престоничког листа. Несумњиво је, да данас у једном великом граду највећу уличну хуку и буку изазивају сва могућа превозна а нарочито моторна превозна средства и објекти, као: мотор-цикли, мањи и већи аутомобили, такси, аутобуси, теретни камиони, а нарочито они велики од по 10 тона носивости, (1 вагон) какви се све више и више уводе у употребу код наших већих индустријских, грађевинских и транспортних предузећа, затим мања превозна средства за транспорт ситније робе као што су: шпедитери, таљигаши, млекаџије и др. и, нај-

зад, улични продавци новина, „ћумура" итд. У главном, дакле, хуку производе транспортни објекти једног великог града, и када њих не би било, не би било ни хуке ни тутњаве по улицама, или би је било врло мало, као што је случај у мањим варошима или варошицама. Може ли се, пак, обуставити промет и рад ових транспортних објеката једног велеграда? Наравно да не може, јер би то значило обуставу и прекид трговине, саобраћаја, привреде и свега осталог што чини тако рећи живот једног великог града. Међутим, у немогућности да се обустави овај промет, може се и мора се учинити све што је могуће, да се смањи штетна ларма и хука од истог, а у интересу самог грађанства. Да почнемо са мотор-циклима и аутомобилима. Нормалан рад и вожња ових превозних објеката, који су у главном и најмногобројнији у нашем градском саобраћају, не изазивају велику ларму и тутњаву, али ненормалан рад и вожња, т.ј. кад возари-шофери почну јурити недозвољеном брзином и због тога почну давати јаке и честе трубне сигнале, који су код појединих кола у виду ,,сирена" збиља заглушујуће и парајуће,, и кад уз то поједини почну давати испусни гас на својој машини, (ауспуф) онда, нарочито у ужиМ улицама па и трговима оивиченим вишеспратним зградама, оваква вожња и писка ,,сирена" и труба ствара паклену ларму и хуку, која, кад је честа и стална, удара на бубну опну и живчани систем као „маљем по глави". Исто ово важи за теретне аутомобиле, аутобусе а донекле и за трамваје. Код трамваја ова тутњава се нарочито јако осећа у узаним улицама са бетонском подлогом, која као недовољно еластична и тврда, даје јак звук појачан од гвоздених шина и гвоздених точкова трамвајских. Велики транспортни камиони са јаким машинама производе тутњаву самим својим кретањем и радом; у колико је ово кретање брже и чешће, у толико је и тутњава јача; уз то долазе јаки трубни сигнали и „сирене" да повећају њихову хуку.