Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 693

Затим се Њ. Кр. Вис. Кнез Павле попео на почасну трибину где је присуствовао верском обреду освећења, које је извршио лично Њ. Св. Патријарх Варнава уз асистенцију г. Миливоја Петровића, архијерс-ј :ког намесника, проте г. Николе Јосића, г. Жарка Дукића, пароха, г. Јелића, прото-ђакона и јерођакона г. Михајла. За време црквеног обреда одговарао је хор студената теолошког факултета и вредни хор певачког друштва „Тесла", — састављен од службеника Дирекције трамваја и осветлеша. После свршеног црквеног обреда попео се на почасну говорницу заступник Министра саобраћаја г. Шефкија Бехмен, који је, окренут према Нз. Кр. Вис. Кнезу Павлу једннм лепим говором између осталог рекао: : ,Више Краљевско Височанство, господо Краљевски Намесници, господо! Одмах после победоносног рата и уједињења са осталим деловима нашег народа> указала се прека потреба да се нови крајеви, дотле повезани за престоницу АустроУгарске, повежу за Београд — престони: у миле нам отаџбине Југославије. Уложено је много труда и трогикова у изградњу железничке мреже у реченом циљу, јер се јака држаза не може замислити без добрих веза, а нарочито железничких веза! У низу тих најпречих потреба била /е и веза целога Баната са Београдом и преко њега са јужним делом државе и даље са морем. Дуго се морало чекати на остварење те најпрече потребе, а из разлога гито је требало премог стити нашу највећу реху. Тај мост чини да је веза Баната са Београдом најскупља у целој нашој држави. Требало је изградити мост преко Дунава и мост преко Тамиша, само та два објекта коштала су 317 милиона динара, па је разумљиво што је требало времена да се тахо огроман посао изврши. Са грађењем мостова почело се већ месеца маја 1928 године и коначно су довршени 1933 године. Уграђено је у њих 23.200 тона гвожђа. Фундирање је извела немачка фабрика „Сименс Бауунион", а конструкције је испоручила и монтирала гру па немачких фабрика немачки мостовни конзорцијум. Величанствено је то дело технике и ми одајемо овде признање творцима његовим. Завршетком мостова најтежи део посла био је 10тов, али је требало исушити Панчевачки рит и изградити железничку везу Панчева са Београдомипругу у дужини од преко 21 километра са потребним преуређењем и прогиирењем старе станице Београд—Кланица и Шаран у велике станице са седам и шест колосека, са потребним магацинима, рампама, привозним путевима. Са грађењем пруге почело се авГуста 1933 године, а завршено је крајем ок-

тобра ове ГОдине. Нови део пруГе почиње код Куле Небојше, а води до улаза у станицу у Панчево-предГрађе. Тај нови део пруге са станицама Београд- Доњи Трад и БеоГрац Ду нав, без напред наведених мостова, коштао је око 91 милиона динара. Радове на изГрадњи пруге извело је грађевинско друштво „Батињол' из Париза са потпуним успехом. Укупни трошкови према томе износе око 414 милиона динара. Као што се види, уистину врло скупа веза, али су привредни интереси далеко вреднији, а да не спомињемо огромну важност ове веге из политичких, економских и одбранбених разлога целе наше велике држазе. Дао 'БоГ, била нам са срећом ова нова арг терија на дику и понос нашем Узвшиеном Краљу, чије ће име за вечита времена светлети на овом највећем објекту наше државе и потсећати наше потомке на неизмеоне жртве својих предака, на неизмерне заслуге највишег заштитника велиШх дела у својој држави, коме није било суђено да и отвош Овај пут славе своје победоносне војске, аш је из Његове свете жртве синуо лик младоГа Краља, у коме сви Гледамо оживотворење великих планова Великог Краља. Да живи ЊеГово Величанство Краљ Петар II и цео Краљевски Дом! Одушевљено, из хиљаду грла, клицало се: — Живео... Живео Краљ! Живео Кнез^Намесник... Живео Краљевски дом! Затим је војна музика интонирала државну химну. Чим је пресгала музика испред микрофона на свечану говооницу попео се г. Влада Илић, претседник Београдске општине, који је лепим и топлим говором са врло одабраним речима говорио у име града Београда као престонице: Ваше Краљевско Височанство, Тосподо Краљевски Намесници, Ваша Светости, Тосподо великодостојници, Тоспође и Господо, Дозволите ми, да вам као претставник БеоГрада кажем колико сам у овом моменту узбуђен и поносан. Узбуђен, зато гито се данас остварује један од оних снова о којима смо дуГо сањали сви ми Југословени, с ове и с сне стране Дунава; зато што ћемо данас предати саобраћају мост који заувек везује Престоницу — заточника југословенске идеје — са Панчевом и Банатом. Поносан, зато што ће ова значајна спона носити име које нам је свима толико драГо, име наше наде, љубељнога младоГа Краља Петра II. Лепи крајеви наше велике земље, били су дуГо под господарством туђина и туђин