Opštinske novine

Радован М. Драшковић, биши инспећтор Министарства финансија

Финансиј сћи проблеми Београдс&е опттине )

II Фистлна политика За покриће својих расхода, поред својих сопствених прихода од предузећа, установа и добара, Општина предвиђа т.зв. фискалне приходе, који се састоје из општинских дажбина. Тежиште целокупне финансијске политике једне општине налази се у овим фискалним приходима, односно у дажбинама, које општина заводи за подмирење својих потреба. Уколико су финансијске прилике једне општине сређеније, у толико ће и њена фискална политика бити боља а дажбине подношљивије. И обратно, код општина, чије финансијске прилике нису сређене, фискална политика задаваће више брига, а општинске дажбине ће се теже подносити. Талент и уметност једног општинског финансијера састоји се у томе, да фискалну општинску политику поведе путем, који ће најбоље одговарати приликама дотичне општине и њених грађана, односно, да општинске дажбине правилно и правично расподели, како грађани не би имали повода за приговор у том по гледу. А познато је старо и до данас одржано правило, да порези никада нису тешки, ако су правилно и правично распоређени. Београдска општина, може се рећи, није у том погледу била у најсретнијим околностима. Под теретом великих и према својим приликама несразмерних обавеза, Београдскао пштина билајепринуђена прибегавати често оштрим и јако осетљиеим мерамау својој фискалној политици. Темере каткад су прелазиле разумне и дозвољене границе, а последице такве политике љуто су се светиле и још увек свете самој општини. Познато је, н.пр., да се индустријска предузећа, не само све мање насељавају у Београду, већ га и она, постојећа, напуштају и беже из његовог атара, ако не далеко а оно макар и иза саме границе поменутог атара. Трговина, која се под оштрицом ове незапамћене и сурове кризе бори на живот и смрт, из дана у дан вапија за празичнијим и сношљивијнм оп'*) Доносећи чланак нашег нознатог стручњака за комуналне финансије г. Рад. Драшковића, вишег инспектора за саиоуправе Министар. финансија, у коме он критички образлаже своје лично гледиште на проблеи финансија Веоградске општине. Часопис Београда „Београдск 0 општипске новпне", исто тако радо обЈавиће и сва друга мишљеља наших стручњака по овоме животном пробдену пг)естопичке општине. Редакциони одбор

штинским наметима. Гро грађана, који живе од сталне и фиксиране зараде, све теже подноси општинске дажбине, којима се често нелогично оптерећују животне намиснице. Не увиђајући никако потребу једног плана и системе за санирање општинских финансија, општинске управе, које су се ређале, нису улазиле дубоко у овај проблем. Општинске управе, истина је, градиле су, подизале, уређивале, и свака је од њих оставила видног трага своје делатности, али су истовремено, с тим остављале својим наследницим(а и све теже и теже обавезе и терете. Ни једна општинска управа није сматрала да ће и санирањем општинских финансија оставити лепу успомену, јер је држала да то није тако видљиво и упадљиво, као што је н.пр. калдрмисање једне улице, подизање неког трга итд., мада ће свакако припасти највећа заслуга оној управи, која буде успела да београдске општинске финансије среди и заведе у том погледу нормално стање. * Фискалне општинске приходе сачињавају приходи од општинских дажбина, који се убирају у виду приреза на непосредни државни порез, трошарине и такса. Општински прирез на непосредни државни порез за 1935/36 годину износи 20°/о. Преимућство приреза, који има карактер непосредног пореза, пошто се разрезује на основу овога, над посредним порезима (трошаринама и таксама) у погледу правичности довољно је познато, како из науке, тако и из праксе. Па ипак, већи градови скоро по правилу радије се служе посредним порезима из разлога тога, што је ове лакше утерати у касу, а што врло много значи за општинске финансије. Гакав је случај и са Београдском општином, по чијем се буџету за 1935/36 годину приход од општинског приреза предвиђа у суми од око 13,000.000,— динара, док приход од посредних пореза износи око 105,000.000.— динара. Општински прирез од 20 °/о знатан је, дад се узме да Општина у области посредних дажбина примењује пуну и трошаринску и таксену тарифу, како с обзиром на број предмета подложних посредним дажбинама, тако; и с обзиром на висину трошаринских, односно таксених ставова. Овај проценат био би умерен, када би се трошаринске и таксене тарифе редуцирале и у погледу предмета и у погледу ставова.

3