Opštinske novine

Стр. 36

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Једна ретко нап(редна, послератна, таковина је и Дом Слепих у Земуну. И чим човек спомене ову установу мора, нераздвојно с њом, поменути име њеног оснивача, управника и идејног борца за заштиту недужне децз г. Вељка Рамадановића. Његов рад почиње доста давно. У времену када је оснивао први завод за глувонеме (год. 1896, 2 маја на Спасов-дан), у Пожаревцу, гледано је на њега као на зане-

Нови пазиљони за доживотни смештај слепих шењака. Просвећенији људи тога времена су сумњиво вртели .главом кад им је он тврдио да глуво-неми могу говорити. Али истрајност једног идеалисте, тананих нерава и срца пуна љубави према недужним бићима, савлада све препоне и отвори прву школу за глувонему децу у Пожаревцу. После ње никао је и Завод „Краљ Дечански" за васпитање глуво-неме и слепе деце, завод који је осетио и помоћ г. Рамадановића. Једно време, по изласку из затвора у који је допао услед политичких прилика, г. Рамадановић је био наставник у Дому сиротне деце. _ | , , Г Рат је г. Рамадановића опет бацио на поље на коме је он ,,код своје куће". Он се на том пољу осепа срећан, задовољан, он осећа да је ту његов смисао живота и баца се с највише полета и љубави на то поље, на коме ће његов рад бити запажен и цењен, не само у нашој земљи већ широм света где се о недужној деци мисли и стара. Још у Бизерти 1/-Х1*-1У17 г. основан је Дом слепих. Помаган обилато од „Регтапеп1 ВНпс! КеНе^ \Уаг рцпсЈ-а" а садањег „АтегЈсап ВгаШе Ргезз-а". И тај почетак у Бизерти престављао је основу садањег дома у Земуну, који је добио име покојног Краља Александра, који га је за живота свесрдно помагао, о њему се старао и оснивача његовог увек бодрио на успешан рад. Више пута позивао је Он управника г. Рамадановића, испитивао га о раду и тешкоћама, бодрио на нова прегнућа и свакад обећавао своју помоћ и пажњу. Он је веровао у користан, несебичан и апостолски рад г.

Рамадановића, да је не једном, већ у више прилика истицао Своје задовољство и дивљење томе раду и увек обилатом помоћи подупирао тај рад. Његова радост је увек била велика када је добијао извештаје о напретку Завода а Нзегово стално старање показивало је велики смисао и схватање Његово за хумане подухвате и велико срце Нзегово и велику љубав Његову према слепим друговима из великог рата и према слепој деци нашој. У тај први завод примани су наши слепи ратници. „Реппапепс ВНпс! КеНе! \Уаг РигкЈ" је усрдно изишао у сусрет потребама овога првог нашег завода за слепе ратнике. Фонд одређује свога члана МЈ58 Маг§. Мс. РЈе да помогне срествима фонда оснивање и рад овог Завода. И благодарећи тој помоћи завод је могао да се подигне на завидну висину и да као такав да основу за рад земунског Дома слепих. Не може се пропустити а да се на овом месту не спомене г. ^СППат N618011 СгопшеП, претседник „АтегЈсап ВгаП1е Ргезз" (са седиштем у Нзујорку) и главни секретар г. Оео. Р. Кауега! (са седиштем у Паризу), који су материјално завод помагали веома много. Почетак рада у Бизерти а и рад првих дана у Земуну кретао се око оспособљавања слепих инвалида. Тај рад се полако проширивао и на остале слепе у држави, који сазнадоше да се душама слепих јавља нова зора, нова светлост, вид без очију у раду, у оспособ-

Библиотека и штампарија слепих

љавању за живот и привређивање; да слеп не треба да проси, да је он јединка, коју друштво треба да оспособи за рад, а не милостињом за један јадан живот, у мраку и очајању. Један део слепих инвалида обучен је у Земуну разним занатима, упућен кућама почео је рад и привређивање. Други део обучених слепих инвалида насељен је на колонији „Ветерник" која