Opštinske novine

Стр. 38

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

љубављу којом их он воли, те је по тој погрешној претпоставци уводио многе у Завод, рачунајући на њихову помоћ. Многи су долазили из рачуна, многи да дођу у варош а мали број из идеалних побуда. И ту највзћу борбу у тражењу сарадника, најзад је савладала воља и снага г. Рамадановића. Успело се да се један леп број младих људи упути у Чехо-

Библиотека слепих словачку и Пољску, где ће се у школама и заводима оспособити за овај рад. На тај начин добијен је један број стручних сарадника, који су се оспособили у братским земљама у којима је рад на овом пољу имао пуно и спремних теоретичара а и завода у којима су се наши млади људи могли на пр.акси обучити свему оном што ће им у доцнијем раду бити од користи. Успостављена веза између раденика на том пољу у нашим словенским земљама показала је добрз резултате. Доцније видимо не само да наши људи иду у те земље, взћ су и Чехословачка и Пољска и Бугарска слале своје наставнике на јздногодишњи боравак у земунски Завод слепих. Колико је то корисно, држим да на овом месту не треба ни говорити. Уочавања разних метода, посматрање наставних вештина, употреба наставних срестава, поступак у опхођењу, стварање установа у самој установи, свз то игра велику улогу за један позитиван успех у овом раду. Управник завода слепих није пропустио ни једну прилику а да те везе не ојача. И личним додиром и преко писма он их је одржавао, проширивао и стварао атмосферу узајамног рада, подизања установа на виши ниво и стручном спремом наставног особља. Можда је он био један од првих наших људи гкоји

је ступио у везу са бугарским радницима на том пољу. И благодарећи тој његовој љубави на послу те су везе взћ биле ојачале, на корист самога посла, много пре но што су многи и наши и њихови људи помишљали. Његсвим заузимањем је 1929/30 год. приређен један педопатолошки течај у Београду. За исти су ангажовани познати јавни раденици и стручњаци за послове нздужне деце из Чехословачке и Пољске. Течај јз посетио велики број учитеља и других јавних раденика. Поред осталих, на њему видимо, као предаваче, гг. ј. Земана, просветног инспектора из Прага, Херфорта, проф. универз. из Прага и Мих. Вавжиновског, директора једног завода и народног посланика из Варшаве. Завод слепих у Земуну имао је у једно време више одељака: одељак за слепе и одељак за глуво-неме. Поред ових био је одељак за богаљску омладину, управо за сакате војнике и богаљасту децу био је Инвалидски завод, који је био под управом г. Рамадановића. Али настала је ликвидација овог замашног посла. Нашло се да треба све то оделити. Сакати инвалиди прзведени су у Сурдулицу; богаљаста деца преведена су у Суботицу; за глуво-нему децу отворен је завод у Јагодини. Слепи су остали у Земуну. Ко је долазио у Земун у то врзме и посматрао рад наших инвалида, рад веома користан који их је оспособљавао и који им је осигуравао миран живот, тај може само зажалити што је дошло до овог подвајања. Да је остало то груписање Завода у Земуну би данас била је-

Слепе девојке у својој соби за време одмора играју шаха дна установа не само за репрезентацију, већ установа најширих замаха и најразноврснијег рада. Он би претстављао један центар хуманог рада и уређења какав се ретко у свету налази. Зар Масарикови домови у Прагу не престављају велики интерес за људе који ова питања прате и студирају? Не само по свом уређењу, већ по разноврсности категорија шти-