Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ — Стр. 71 Десетогодишњица рада иа развићу братских пољскојугословенских односа

Ускоро после рата, после многих перипетија, када се »а карти Европе поново указала као суверена држ1ава Пољска; а у заједничким, крвљу попрсканим границама нашли ослобођени туђинског јарма Срби, Хрвати и Славенци, уједињени под династијом Карађорђевића, — јавила се мисао да се код нас у земљи оснује једно Удружеше, које би радало на свестраном и што бољем упознавању братских пољског и југословенског народа. Ова мисао наишла је тим пре на веће разумевање наше шире јавности, што су пољско-југословенске везе врло старог датума. Односи Пољака и Југословена били су и у далекој прошлости изразито братски. Историја нам документовано износи пример братских осећања те далеке ирошлости, када су ое у битци код Варне, борили раме уз раме Срби и Пољаци противу Турака. Поред тога историји су познате и родбинске везе ова два братска народа, које их још јаче спајају. Те одноое далеке прошлости, појачавале су и културне и привредне везе. Осим ових старих веза, нарочито појачаних прошлога века радовима хрватских и пољских књижевника, играла је велику улогу још једна околност: истакнути пољски државник кнез Чартаријски, који је после пољског устанка напустио Русију, где је заузимао врло високе положаје, — радећи за идеју ослобођења Пољске, одржавао је тесне везе са Србима. Он је нашем државнику Гарашанину, сараднику кнеза Александра Карађорђевића, дао прву писмено обрађену идеју систематског рада Београда за уједињење Јужних Словена у једну слободну и заједничку државу. И самом историјом и заједничким словенским пореклом нашег и пољског народа, био је припремљен терен з,а оснивање једног културног пољско-југословенског друштва код нас. Године 1925 био је основан у Београду ПољскоЈугословенски клуб. Клуб је добио у почетку, за седнице, просторије на универзитету; а тек доцније имао је могућности да пређе у сопствени локал, — што је омогућило клубу интензивнији рад. У редовима чланова клуба нашли су ое еминентни претставници београдск/ог друштва, — а једна од првих великих балских приредаба била је под високим покровитељством Њ. В. Краљице Марије. Претседником клуба, у то време, био је професор Лазар Кнежевић, моји је са групом наших професора пре тога путовао у Пољску, ради стварања непосреднијег контакта између пољских и наших интелектуаЛ |аца, — и моји је обогатио нашу књижевност многобројним преводима пољских литерата. Положај претседнима клуба заузимали еу још: г. г. др Никола Вулић, члан наше Ак)адемије наука и професор универзитета у Београду; др. Мујо Бакотић, истакнути дипломата и помоћник министра иностраних послова у пензији и др. Радован Кошутић, професор универзитета у Београду. Доцније су се и у другим градовима наше државе појавила слична удружења, која су ставила себи у

задатЕ1К развиће културних односа између Пољске и Југославије и свестрани рад на узајамном упознавању. Због тога је решено да се покрене питање, како би се сва ова -слична удружења ујединила у једно са седиштем Централне управе у престоници. У Загребу и Љубљани постојао је исто тако Пољски клуб и Друштво пријатеља Пољске. Тако ое иницијативом Пољско-Југословенског клуба у Београду и ерећним спровођењем ове идеје у живот, клуб претворио у централу са називом Пољско-Југословенска лига и низом одељака, односно Кола Лиге у унутрашњости. (Загребу Љубљани, Скопљу, Сплиту, Сарајеву, Новом Саду, Смедереву, Марибору, Дубровнику и др.). На дан 8-ог децембра 1935 тод. ПољскоЈугословенска лига прославила је десетогодишњицу своје делатносги. Рад њен последњих година везан је за имена њених претоедника г. др. Драгољуба Аранђеловића, професора Универзитета и покојног др. Чеде Михајловића, бившег министра. Али нарочито снажан полет делатности дао је Лиги њен садашњи претседник г. инж. Милан Нешић, проф. Универзитета и ранији претседник Београдске општине, који је изабран на тај положај први пут 19-ог новембра 1933 год. на скупштини делегата Кола Лиге, која је била одржана у Београду под претседништвом пок. Стевана Рајчевића, потпретседника Лиге. Свечана оедНица поводом 10 годишњице рада, одржана је у сали лиге. Седницу је отворио претседник г. Милан Нешић, поздрављајући у првом реду изасланика Њ. В. Краља, капетана г. Јована Петковића, ордонанс-официра Њ. В. Краља, затим изасланика г. претседника Краљ. Владе, министра-помоћника г. Момчила Јуришића; претседника Министарства иностраних дела саветника г. Смиљанића; представника г. претоедника Народне скупштине народног посланика и секретара Скупштине г. В. Ненадића; претставника г. претседника Градског поглаварства града Београда већника г. Добру Богдановића, као и делегате евих културних друштава. У своме говору претседник г. Недшћ нагласио је постајање старих политичких и културних веза, које, осим заједничког порекла, спајају наше народе, као и значај рада на зближењу и узајамном упознавању ова два народа. — Рад тај спада у наше грађанске дужности и радећи га служимо и нашем народу и нашој отаџбини и срећној будућности словенских народа, између осталог казао је г. Нешић. На предлог претседника г. Нешића, одушевљено прихваћени од присутних послани су поздравни телеграми Њ. В. Краљу Петру II и Њ. Е. г. претседнику Пољске републике професору Мошћицком. После тога г. Нешић изразио је захвалност Лиге нашој Влади и Пољском посланству, код којих је Лига увек наилазила на подршке у своме раду. Опсежан извевдтај о раду Лиге, саслушан са највећом пажњом, прочитао је секретар централне управе г. Богдан Станишић,, а поздраве, који су стигли Лиги