Opštinske novine

Стр. 72

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

прочитао је генерални секретар Лире г. Вас. Глуздовски. Поред осталих прочитано је и следеће писмо претседника Министарског Савета и министра иностраних послова г. д-ра М. Стојадиновића, послато на име претседника Лиге г. инж. Милана Нешића: „Господине Претседниче, Молим Вас да Управи Пољско-Југословенске лиге изволите изразити моју најлепшу захвалност на позиву упућевом ми да присуствујем, на дан 8-ог ов. мес. прослави десетогодишњице рада Лиге, на послу узајамног зближеша и сарадње нашег и братског пољског народа. Много жалим, што спречен боравком ван Београда, нећу бити у могућности да се лично одазовем овом пријатном позиву. Стога сам одредио да ме на прослави заступа г. Момчило Јуришић Министар-помоћник у Министарству иностраних послова. Желећи Лиги напредан рад на пољу узајамног зближења наших народа, молим Вас, г. Претседниче, да изволите нримити уверење о моме особитом поштовању". Затим су одржали говоре претставници и делегати појединих Кола Лиге. Сви говорници нагласили су да је Лига постигла огромне резултате у својој делатности, шта се нарочито дало запазити из извештаја Лиге, прочитаном на седници и да се ти резултати рада осећају и код наше шире јавности. Један од говорника рекао је да се таквим резултатима Лиге, може похвалити наша престоница, где је седиште Централне Управе, која даје иницијативу и потстрек за целокупну делатност ове организације у земљи. Г. Салих Баљић, народни посланик, у своме говору евоцирао је успомену на прве кораке на пољу неговања Пољско-Југословенских односа, коме је посвећена делатност Лиге и у коме су постигнути толико велики резултати, да су они од огромног значаја за дело Словенства, *, Истога дана пре подне, одржана је и годишња скупштина Лиге у присуству претставника појединих кола Лиге из Београда, Загреба, Сарајева, Љубљане и Скопља и претставника секција Лиге. Из реферата који су били прочитани, видело се колико је активно радила Лига на свима пољима пољско-југословенских односа. Лига је дала потстрека за закључење пољско-југословенске конвенције о кул•гурној сарадњи, којом је омогућила размене студевата и олакшано приређивање предавања пољских културних радника у Југославији и југословенских у Пољској; Лига је суделовала и у покретању питања туристичке конвенције, између југословенске и пољске владе, која је ове године и потписана. Многе хиљаде пољских студената који сада сваке годиве посећују нашу земљу, налазе код Туристичког комитета Лиге на челу са г. др. Д. Плешем, б. министром, г. др. С. Недељковићем, помоћником министра финансија у пензији и секретаром комитета грофом г. В. Сципио де-Кампо на велику помоћ за оријентисање у земљи.

Комигет издаје и књиге које су од велике користи за туристе. Чланови Пољско-Југословенских Лига из Пољске, такође приређују помоћу комитета своје посете нашој земљи, повећавајући број туриста, што је од великог економског значаја за нашу индустрију и саобраћај. Пољско-Југословенски привредни комитет врши функције трговинске коморе и мвого је порадио на развићу привредних односа и издавао стручве књиге и др., па чак приређивао и изложбе. Трговински промет Пољске и Југославије показује из године у годину све већи пораст. Академска секција и биро за практичне радове, т. ј. размену студевата пољских и југословенских, много је урадила у том правцу. Пољски студенти проводе један део студија на нашим Универзитетима, а наши у Пољској. Инж. г. Милосављевић и студ. г. В. Петковић много су порадили на томе. Покренуто је и питање размене средњошколске омладине. Дамски комитет и Пољско коло поред осталога, помажу и сирочад пољских колониста код нас. Низ концерата и др. културних манифестација био је омогућен делатношћу културне секције, којој на челу стоји г. Момчило Милошевић, књижевник. После давања разрешнице Управи Лиге и Надзорном одбору, извршен је избор почасних чланова Лиге. Нова централна управа изабрана је једногласно у следећем саставу: претседник г. инж. М. Нешић, потпретседници г. г. Мих. Живановић, др. М. Радовановић, др. Б. Војиновић, управник Народног позоришта, барон г. др. Цувај из Загреба и г. др. М. Поповић, проф. Универзитета из Скопља. За почасног секретара изабран је г. Вас. Глуздовски, новинар, за секретара г. Богдан Станишић, чин. Мин. саобраћаја; за благајнике г. г. Ф. Бургхорт и Ј. Сакс претставници пољске индустрије. За чланове Централне управе су изабрани: г. др. М. Ивковић, сенатор, г. генерал Д. Калафатовић, г. Св. Томић, сенатор г. М. Поповић сенатор, г. В. Мартинац, помоћник Министра иностр. дела, г. М. Димитријевић, народни посланик, г. др. Н. Кешељевић, бив. народви посланик, г. инж. Ч. Ђуричић, помоћник Министра саобр. у пензији, г. В. Кион, први секретар Пољског посланства, г. М. Милошевић, управник Државне штампарије, г. Р. Веснић директор драме, г. др. М. Мариновић, проф. унив., г. др. М. Зелић, лекар, г. Драг. Гошић, редитељ драме, г. К. Нварски, индустријалац, г. др. У. Мижек, саветник министарства у пензији, г. С. Станишевски, апотекар, г. В. Гжимала-Сједљецки, аташе пољског посланства, г. инж. А. Лазић, чин. мин. саобр., г. Драг. Николић, директор фабрике, г. др. С. Лазић, адвокат, г. Драг. Ђорђевић, судија, г. М. Конетантиновић, виши саветник мин. финансија у пензији, г-ђа Дан. Чолић, г-ђа Добрила Главинић, г-ђа Д. Зечевић и г-ђа арх. Л. Динић. За претседника Надзорвог одбора изабран је г. ген. С. Бошковић, а за чланове г. г. Б. Новаковски, Б. Павловић, директор опш. одељења Град. поглаварства и г. Р. Николајевић, секретар Мин. иностраних дела итд. М.