Opštinske novine

Стр. 74

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

детаљно продискутују и проуче сва питања дневног реда, како би ое пред Конгрес изашло са формулисаним и једнодушним гледиштима и израђеним предлозима. Пословни пленум почео је у 9 часова пре подне. Отворио га је Претседник Савеза градова г. Рудолф Ербер једним лепим и информативним говором о значају проблема, који су стављени на дневни ред већања. Члан Претседништва и вредни секретар Савеза градова г. др. Емин Богдановић прочитао је, затим, списак делегата, међу којима су нарочито запажени делегати: Београда градски већници г.г. Душан С. Николајевић, као вођа делегације, арх. Ђура Бајаловић, инж. Милош Радојловић, адв. Миливоје Благојевић, Павле Кара-Радовановић и шеф одељка за штампу и културну пропаганду г. Слободан Видаковић; Загреба г.г. претседник Рудолф Ербер, директор магистрата др. Емин Богдановић, град. саветници др. Миро Мајер и Марко Станисављевић; Љубљане г.г. др. Владимир Равникар, др. Евген Јарц, Иван Тавчар, др. Алојзиј Рант, др. Рико Фукс и Андреј Гразели.

Са конгреса градова: Претставници Београда, Загреба и Љубљане: Вођа делегације Београда г. Душан С. Николајевић; претседник Загреба г. Рудолф Ербер и претседник Љубљане г. др. Вл. Равнихар Међу претставницима свих осталих наших градова запажени су претставници Бакра г.г. претседник Богомил Антић и већник Батаглиарини; Бјеловара г.г. претседник Јосип Михаљев и сенатор Ђуро Кунек; Вараждина г.г. претседник др. Оскар Пулграм и сенагор др. Мирко Хикец; Вршца г. г. претседник инж. Јосиф Јоановић и већник Душан Богдановић: Вуковара претседник г. Вјекослав Гречл; Карловца претседник г. Фрањо Малча4« и инж. г. Фрањо Жугчић; Крагујевца г.г. претседник Алекса Обрадовић, правни референт Боривоје Тричковић и народни посланик Милан Николић; Марибора г.г. претседник др. Алоиз Јуван и равнатељЈожа Барле; Мостара г.г. Хусеин Ђишић и шеф др. Ед. Комадина; Нове градишке др. Матија Бешлић; Новог Сада г.г. претседник др. Бранислав Борота и већник Жи-

ворад Богдановић; Осијека г.г, претседник Душан Радановић и директор Хржић; Панчева претседник г. Васа Исаиловић; Пирота г. Александар Нешић; Сарајева претседник г. Едхем Бичакчић; Сења г. Петар Микелић; Сиска претседник г. Фрањо Претнер и сенатори г. г. Драгутин Болтек и Јосип Новак; Скопља г. Драгољуб Милојковић; Славонског Брода г.г. претседник др. Емануел Ковачић и сенатор Стјепан Ручевић; Сплита директор г. Богомил Долежал; Сремске Митровице претседник г. др. Лазар Рашовић; Суботице претседник г. инж. Иван Ивковић Ивандекић; Сушака претоедник г. Ђуро Ружић и фин. шеф г. Цуцулић; Цеља претседник г. Алојз Михелчић и директор г. Иво Шубиц; Шибеника г. Марко Живковић итд. Били су, између осталих, још заступљени градови, већином по свом пуномоћнику, Баља Лука, Бела Црква, Битољ, Вел. Кикинда, Винковци, Вировитица, Дубровник, Јагодина, Копривница, Котор, Крижевци, Ниш, Петриња, Петровград, Подгорица, Приштина, Сента, Слав. Пожега, Срем Карловци, Тетово, Травник, Тузла, Ужице, Цетиње, Чаковец, итд. итд. Било је заступљено 55 градова од 75, колико их укупно има у нашој држави (према закону о градским општинама). 10 чланова, односно претседника градова, нису могли учествовати услед презаузетости у својим локалним пословима. Пошто су прочитана имена свих делегата и званичних претставника градова, Претседништво је Савеза прочитало годишњи извештај о раду Управе Савеза у 1935 год., који је извештај усвојен једногласно и без примедбе. Исто тако и извештај о благајничком пословању, као и извештај Надзорног одбора. Установљаваље врховног претседништва Савеза градова. Најдужа је расправа била по питању измене организационих правила Савеза градова. Нова Савезна правила расправљана су члан по члан, уз пуно учешће свих делегата. Тако је прихваћено низ предлога Београда, Вараждина, Крижеваца, Нове Градишке, Славонског Брода, Сремске Митровице итд. Нарочито је значајна измена савезних правила у погледу формирања једног врховног претседништва, вођства Савеза градова, у које улазе Претседник Београда., Загреба и Љубљане. О томе евоме одличном предлогу опширно је говорио вођа Београдске делегације г. Душан С. Николајевић, претседник културног одбора већа гр. Београда, који је подвукао: Југословенска држава мора бити моћна, јер ће само у једној јакој држави народ наш успети да да своју пуну духовну меру. Погрешно је кад се мисли да би снага државе наше била ослабљена ако би се наши југословенски градови духовно диференцирали. Културно диференцираље наших градова сигурно је један од битних услова да изградимо једну велику југословенску културу. Развијајући се у слободи, југословенски градови ће моћи наћи пута и начина да изврше еволуцију оних вредности које ИЈИхове традиције чувају и да ту еволуцију надахну духом, који је могућ само у национал-