Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 75

ној слободи. Београд, као југословенска престоница, жели да на томе послу Савеза југословенских градова узме најживљег учешћа и зато сам мишљења, да би ваљало створити једно идеолошко вођство југословенских градова, Ово вођство веће имати никаквих политичких тенденција, али ће зато тежити да да полета ствараљу једне богате југословенске културе која ће кроз диференцирање градова мислити мисао — водиљу цглог душевног живота нашег. Предлажем, господо, да ое образује врховно претседништво Савеза југословенских градова и да то врховно претседништво сачињавају Београд, Загреб и Љубљана, Ово претседништво треба нормирати новим савезним правилима". Предлог г. Николајевића, коме се топло придружио и еам претседник г. Ербер, прихваћен је једногласно, те је у правила Савеза унето: „Управни одбор састоји се од сва три претседника Савеза и још петнадст чланова, које бира редовна главна скупштина сваке треће године". (чл. 30). „Претседници Савеза градова Краљевине Југославије су претеедници градских општина Београдске, Загребачке и Љубљанске" (чл. 41) итд. итд. У новим правилима нарочито је подвучена конструктивна мисија Савеза градова у погледу општенародних културних и ооцијалних акција у духу народног и државног јединства. Исто тако унето је у правила да град Панч-ево, прсма своме изузетном положају, (ван бановина је) учествује стално у савезном надзорном одбору као члан истог. Установљен је за секретара, благајника и отправника послова Савеза градова отказни рок од месец дана с тим да досадашњи 6-томесечни отказни рок данашњих функционера Савеза остане за исте на снази као њихово стечено право. Изменом чл. 57 нових Савезних правила досадашње Отправништво послова Савеза градова у Београду претвара ее у сталну канцеларију Савеза градова, без обзира где се буде налазило седиште Претседништва Савеза градова. Ова стална пословна Канцеларија Савеза градова има код свих централних власти и свих осталих централних надлештава посредовати у циљу експедитивности решавања послова Савеза градова, као и градова појединачно када јој се обрате са таквим захтевима, те вршити и све остале послове које јој одреди главна скупштина, Управни одбор или претседник Савеза. Град Београд учинио је мотивисан предлог, да се лри овој Савезној канцеларији нормира и установи као институција за научна проучавања један Комунални биро, који би се делио на техничко-урбанистичку, комунално-социјалну, административно-правну, културно-пропагандистичку и финансиско-привредну секцију. Свака од поменутих секција имаће свој стручни одбор, састављен од седморице стручњака из респектиВне комуналне акције. Четири члана ове стручне секције бираће Савез градова из редова највиђенијих стручњака а три члана делегираће ресорно министарство, одговарајући факултет Универзитета и Београдска општина. Из Београда у ове стручне Одборе Савеза градова, између осталих, улазе: у Урбанистичко-

технички г. г. проф. инж. Милан Нешић, у арх. Ђура Бајаловић, инж. Јован Обрадовић и др.; у Културни Душан С. Николајевић, Слободан Видаковић и др.; у административно-правни г. г. Љуба Стефановић, Миливоје Благојевић, Божа Павловић, Негосав Оцокољић, Никола Фугер' и др.; у Комунално-социјални Добра Богдановић, Богдан Крекић, Слободан Видаковић, и др.; у фивансиско-привредни г. г. др. Стева Поповић, др. Милорад Станојевић, Рад. Драшковић и др. На предлог града Београда једногласно је унето у нова, измењена правила Савеза градова нормирање Комуналног бироа и стручних одбора. Са још неколико мањих измена прихваћен је, најзад, једногласно поднети предлог иових Савезних правила, стим да га и Конгрес санкционише. По питању избора управног и надзорног одбора, к!ао и обраничког суда, одлучено је, да ое досадашњем управном одбору продужи мандат до идуће годишње скупштине Савеза градова, пошто се претиоставља да ће, поред нових Савезних правила, дотле бити извршени и редовни избори нових градских већа. Нови предлог Савезног буџета за 1936 год примљен је једногласно, као и предлог да се идући Конгрес Савеза градова одржи на Цетињу. Секретар Савеза г. др. Емин Богдановић прочитао је, затим, свој извештај о кретању чланства и заосталој дужној чланарини Савезу, па је одлучено, да се градови, који нису платили своју минималну чланску квоту, опомену да то у властитом интересу учине. На тачци дневвог реда о давању субвенција комуналним часописима дошло је до интересантне дискусије. Претставник града Љубљане г. Иван Тавчар у једвом обимном и оштром говору захтевао је: да, Савез градова издаје свој властити орган, а не да даје субвенцију приватном листу „Савременој Општиви" чији уредник, и поред тога што је његов лист орган Савеза градова, напада и критикује на један недостојан начин рад службених органа тог истог Савеза градова. Говорник г. Тавчар замера Управи Савеза градова што није водила контролу вад писањем и уређивањем часописа „Савремена Општина", која се субвенционира и води као орган Савеза градова. Као пример износи случај последњег броја „Савремене Општине", где је на један врло ружан начив вападвут рад једног службеног функционера Савеза градова и то рад и дело, коме 1се у истом броју часописа, у службеном извештају Претседништва и Управе Савеза гр.адова, одаје признање, као једвом делу научног рада самога Савеза градова, коме је и предговор написао претседник нашег Савеза градова. Г. Тавчар тражи, да Савез градова отпочне издавање свога листа, који би се Савезу и материјално рентирао (о томе износи детаљну калкулацију и предрачун), те тражи да се напад односно напис уредника из последњег броја „Савремене Општине" морално осуди. Говор г. Тавчара поздрављен је од стране Пленума. По овој ствари говорио је и г. Душан С. Николајевић, вођа делегације града Београда. Он се слаже са г. Тавчаром да је за пуну осуду напис уредника „Савремене Општине", па на крају подвлачи: — „Предлажем и сам да ее овакви поступци нашег журнализма