Opštinske novine

Стр. 76 - _ осуде и у толико више, када је у питашу један озбиљан стручан чаоопис, који је при том, и орган Савеза градова. Г. Милослав Стојадиновић је угледан комунални теоретичар и радник, али баш зато није требало да себи допусти овај потпуно лични напад. Најмање је себи и своме угледу могао да допусти оно што је у овоме нападу и најружније: импутирање комунистичких тенденција г. Слободану Видаковићу. Издвојити неколико реченица из расправе г. Видаковића, а прећи преко реформистичког, што ће рећи антикомунистичког духа књиге није нимало достојно!... Овај пленум СаЕ/еза градова мора осудити поступак г. Стојадиновића још и због тога, што је г. Видаковићевој књизи, која је објавила службене податке самих градских општина, предговор написао сам претседник Савеза градова г. Ербер. Не могу да завршим свој говор а да не истакнем необичну агилност и стручну способност (за послове које врши) г. Слободан Видаковић, Он је, у осталом, овде, сад, после говора г. Тавчара, могао видети да његове радне и позитивне особине високо цене сви присутни претставници југословенских градова. То нека му буде најбоља сатисфакција и нека се г, Видаковић задовољи пленарном осудом постугжа г. Стојадиновићевог и да скупштина пређе на даљи редовни рад". Предлаже и завршава г. Николајевић. На крају говора г. Николајевића, Пленум је предлог о моралној осуди г. Стојадиновићевог поступка* прихватио пљескањем и поздрављањем г. Видаковића. Тиме је г. Слободану Видаковићу као функционеру Савеза градова дата пуна морална сатисфакција. Претставник града Крагујевца г. Бора Тричковић поставио је питање Управи Савеза градова: зашто се не извршује одлука гл. скупштине и Конгреса Савеза градова, одржаног 1933 год. у Новом Саду, када је једногласно одлучено да Савез градова издаје свој лист, пошто „Савремена Општина" ни у погледу уређивањл, ни у погледу излажења, које је нередовно, не задовољава потребе Савеза градова". У име Управе Савеза градова одговорио је г. др. Емин Богдановић, да је у истини годишња скупштина Савеза градова, одржана 1933 год. у Новом Саду, одлучила да Савез издаје свој лист, али да је на једној доцнијој седници Пословног одбора, одржаној у Београду, одлучено, да се „Савремена Општина" привремено задржи за орган Савеза градова. Предлаже да се остави Управи да се на идућој седници Пословног пленума расправи и одлучи, да ли ће Савез градова издавати свој лист, који предлог Пленум такође прима. Нарочито су детаљно расправљена сва она питања, чије се решавање буде тражило у сутрашњој конгресној резолуцији, па је затЉм изабран један одбор четворице, који ће проучити све поднете примедбе и предлоге за измену Закона о градским општинама и поднети Конгресу изграђени и формулисани

* Г. Милослав Стојадиновић написао је у часопису „Савременој Општини" један личан напад на г. Видаковића поводом Видаковићеве књиге „Станбена беда као узрок друштвене дегенерације".

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ предлог за измену Закона о градским општинама. У тај Одбор за проучавање и изграђивање допуна и измена Закона о градским општинама ушли су г. г. др. Емин Богдановић (Загреб), Слободан Видаковић (Београд), проф. др. Еуген Јарец (Љубљана) и претседник г. Ф. Малчак (Карловац). Томе одбору предати су како предлози Управе Савеза градова, тако и предлози и примедбе на Закон о градским општинама, које су писмено поднеле наше градске општине и у којима се снажно изражавало њихово животно ,искуство у спровођењу овога Закона у живот и дело. Затим су проучена питања неопходних измена Грађевинског Закона; потреба да се правним референтима градских општина призна време градске службе у стаж за полагање адвокатско-судског испита; потреба да се градске општине растерете од издржавања полициских органа и многих других дужности из пренеоеног делокруга, те да ее омогући градским општинама да извршују своје најважније Социјалне, културне и урбанистичке задатке; потреба да се затражи од државе да се реши питање изнајмљених зграда и општинских имања које држава узима за своје потребе. Овом последњем предлогу придружили еу се, поред Вараждина, Осијек, Карловац, Марибор итд., те је једногласно одлучено, да се и то питање унесе у конгресну резолуцију и заштите угрожени материјални интереси захтеви и градских општина. Истога дана поподне одржана је седница Одбора четворице за дефинитивно формулисање савезних предлога за измену и допуну Закона о градским општинама. На истој је седници, пре свега, у начелу решено, да ее изради савезни предлог минималних захтева и најхитнијих потреба југословенских градова у погледу измена и допуна Закона о градским општинама, т. ј. да се тражи измена бар само оних прописа који коче нормалан развој наших градова и њихове комуналне политике. Како је ово једно од животно значајних питања наших градова, то ће му „Београдске Општинске Новине" посветити пуну пажњу у једноме од својих идућих бројева, Одбор за израду дефинитивних предлога за измену и допуну Закона о градским општинама радио је до касно у ноћ, припремивши и све потребе стилизације нових законских одредаба. Референт одбора био је г. др. Емин Богдановић као један од наших најбољих познавалаца комуналног законодавства... Конгрес Савеза градова. Сутрадан, 8 децембра, у недељу, отворен је Конгрес и главиа скупштина Савеза градова у свечаној сали Градског већа града Сушака. Конгрес је отворио, у присуству изасланика Њ. В. Краља и претставника Краљевске Владе, претседник Савеза градова г. Рудолф Ербер, претседник града Загреба. У своме одличном и стручно обрађеном говору, г. Ербер је подвукао: Господине изасланиче Његова Величанства Краља, господо заступници Краљевске владе, драги другови и пријатељи, прије него пређемо на редовни рад ове наше главне скупштине, света нам је дужност да се у највећем пијетету споменемо Онога, који је жртвовао свој драгоцени живот за величину и енагу наше драге 0таџбине, Краљевине Југославије, свој живот, који