Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

буџетским дванаестинама за 1935 36 годину, којом је измењен Закон о настањивању војске и морнарице, јер ће иначе многи градови бити врло тешко погођени у својим интересима, с обзиром на велику вредност објеката који се налазе у употреби војске. „Савез градова понавља своје раније молбе, којима је тражио доношењем два врло важна закона, т. ј. Закона о електрификацији земље, изграђенога на корист јавноправних лица у вођству, градова и њихових предузећа, у спровођењу опште електрификације као и Закона о самоуправним штедионицама, сасвима правима и повластицама које уживају повлашћене државне установе. „Савез градова понавља своје раније молбе са детаљним предлозима за потребну ревизију грађевинског закона и закона о недржавним путевима. Претставници југослозенских градова за заштиту самоуправног чинозништва. „Савез градова моли Краљевску Владу да поново регулише питање смањења принадлежности градских службеника и то тако да се решавање питања евентуалног смањења тих * принадлежности остави по принципу самоуправе самим градовима, како то траже њихове посебне прилике и како то одговара њихови?.1 економским снагама и финансиским приликама. „Скупштина Савеза градова сматра да је Уредба о смањивању додатака државних и самоуправних службеника од 16 септембра 1935 године у основи својој недовољно социјална, јер је тешко погодила све службенике а нарочито службеничке породице са већим бројем деце, одузимајући у појединим случајевима код нижих службеника велики део њихових принадлежности, услед чега посредно наступају штете за целокупни друштвени живот и привреду наших градова. „Како смањење принадлежности доводи у питање здраву егзистенцију службеничких породица, те ствари тешку психозу код градских службеника, и тиме онемогућава њихов даљи пун елан у вршењу тешких и компликованих комуналних дужности, то Савез гредова Краљевине Југославије моли Краљевску Владу да

се извршење ових Уредби одложи и не захтева никакво смањење принадлежности градских службеника до израде нових градских статута. „Савез градова моли Краљевску Владу, да финансиским Законом, или иначе, правним референтима градова из првог става § 154 Закона о градским општинама, призна време службе као стаж за полагање судско-адвокатског испита". Конгресна резолуција прихваћена је акламацијом. На крају Конгреса, према предлогу делегата Београдске општине г. Слободана Видаковића, по питању израђене уредбе о устројству Комуналног бироа и избора предложених стручних одбора, Конгрес је овластио управу Савеза градова да у споразуму са предлагачем г. Видаковићем донесе уредбу о пословању комуналног бироа, као и изврши дефинитивно именовање стручних одбора. Конгрес је завршен 1 у 2 часа по подне. Са конгреса претставници југословенских градова, на челу са претседником г. Р. Ербером и вођом Београдске делегације г. Д. С. Николајевићем, отишли су пред споменик Блаженопочившег Краља Александра I — Ујединитеља, где је г. Ербер у име свих југословенских градова положио венац на Краљев споменик уз болно и осећајно поклоњење претставника свих југослоегнских градова. И почетни, и закључни тренутци Конгреса југословенских градова били су посвећени успомени на Највећег Краља и завету да ће југословенски градови, као културно-национални центри, чувати и унапређивати велику Југославију... После завршеног конгреса, претседник Сушака г. Ђура Ружић приредио је свечани банкет, на коме је пало неколико јединствено лепих и снажних говора: г. г. Р. Ербера, Ђ. Ружића, Др. Новаковића, Д. С. Николајевића, Др. Равникара и Др. Бензона, де\егата претседника краљевске владе, који је у евоме говору подвукао све стваралачке способности претсед« ника Сушака г. Ђуре Ружића, као и снажни напредак нашега Сушака. Делегати су још истога дана отпутовали у своје градове, широм велике нам Југославије!