Opštinske novine

Културна хроника:

Уредба о заштити београдсКмж старина

Грађевински закон у §§ 24 и 25 предвиђа као оаставни део уредбе о регулационим плановима наших вароши и посебну уредбу о заштити градских с/гарина. Тако је свака општина дужна, да на свом тгриторију, у споразуму са надлежном влашћу за чу вање старина, утврди, које су све грађевине, делови града и места од историјског или уметничког значаја и да их поименично унесе у уредбу о регулационом плану, која се без ових посебних одредаба не може подносити ни градским већима, ни надлежном министарству на дефинитивно одобрење. Београд као стари историјски град, пун значајних традиција које су се, упркос његове бурне историје, предавале с колена на колено, будио је увек нарочити интерес. У више махова, и са најкомпетентнијих страна, прављени су предлози о заштити и одржању појединих историјски и архитектонски значајних грађевина и места на којима су се одиграли догађаји од нарочитог значаја за прошлост Београда. Одредбе Грађевинског закона дале су нов подстрек овом ннтересу нарочито у круговима претставника наших музеја, који су, удружени с Друштвом за заштиту старина, још 1933 на основу Грађевинског закона поднели Општини града Београда претставку у којој су, нудећи своју сарадњу, тражили, да се одреди комисија за израду Уредбе за заштиту београдских старина. На овај рад надовезао је и нови Грађевински одбор. Користећи се већ изнетим мишљењима и раније постигнутим резултатима, Претседник Грађевинског одбора О. г. Б., универзитетски професор, инж. Милан Нешић, у жељи д,а ово питање добије своју завршну фазу, сазвао је нарочиту седницу на коју су била позвана и сва она лица, која су већ раније показала интерес за ово питање. Да би утврђивање београдских старина било решено што ауторитативније и да би се извршила консултација на што широј основи, проведена је и усмена анкета код појединих личности, који су познати као одлични познаваоци Београда, а осим тога упућен је преко јавности следећи апел: За наше градске старине! Значај старина, њихова велика културна вредност позната је нашем народу у пуној мери. Задужбине наших владара, и после пропасти наше средљовековне државе, јасно су сведочиле и доказивале свету, како је био висок онај степен културног развоја и цивилизације, које ју наш варод већ у том добу достигао.

За развој градова историјски споменици имају нарочити значај. Али, ма да су се по кашим селима, у забаченим и удаљеним крајевима, у којима је прилиз новог живота маљи, очували многи споменици, који су на тим местима подигнути пре много векоза, у градовима, напротив, пропао је већи део старих и значајних споменика, који су били понос градова и доказ њихове велике културне прошлости. Исчезле су читаве улице, градски делови, као и поједини споменици, који би данас представљали нарочито занимљивост не само за њихозе становнике, већ и за сваког посетиоца ког они привлаче. У Београду, као ретко у ком од наших градова велике и старе прошлости, повезале су се најразличитије културе, Његова борба за самоодржаље има у себи нешто нарочито велико и трагично. Зато и споменици, који говоре о његовој прошлости, имају посебну вредност. Руковођени свим овим разлозима, наш модерни урбанистички законодавац предвидео је у нашем новом Грађевинском закону посебне одредбе за заштиту старина, архитекгонски и историјски значајних места. Према тим одредбама нове уредбе о регулационом плану наших градова морају обухватити и градске старине. Оне у аима морају бити тачно означене, тако да се у будуће, без дозволе законодавца, на тим споменијцима не смеју вршити никакве промене. Да се питање старина и историјски значајних места у Београду што правилније и што јпотпуније реши, претседник садашљег Грађевинског одбора, професор Универзитета г. инж. Милан Нешић, сазвао је 4 новембра о. г. нарочиту седницу, на којој су, осим чланова Грађевинског одбора, присуствовали и представници свих престоничких музеја. Према донетом за1кључку на овој седници извршиће се анкета међу лицима, која, као познаваоци старог Београда, његове културне и историјске прошлости, могу у овом правцу дати драгоцене и меродавне податке и савете. Да се анкети да што шири значај, упућује се у исто време и нашој јавности молба, да узме учешћа у овоме раду, да свако оно лице, које би по овим за наш град тако важним питањима могло ставити извесне конкретне предлоге, упути своје мишљеље Грађевинском одбору преко Одељка Библиотеке