Opštinske novine

Прикази ш белешке

„Вардар' , календар Кола Српских сестара за 1936 годину. — Пре пуне двадеоет и четири године, иада се у Београду, Пијемонту ЈугословенсТБа, к1а10 и у целој предратној Краљевини Србији, чезнуло за жељом да се оствари и створи моћна и сложна држава свих Јужних Словеиа, од Јегејског до Јадрансвог мора, појавио се календар „Вардар", воји је покренуло Коло српских сестара. Овај календар, на коме су сарађивали наши најбољи културно-национални радници, у борби за наше народно осљобођеше и уједињење, одиграо је велику улогу, нарочито на нашем Југу, онда када је то било најпотребније. Каљендар „Вардар" у Јужној Србији од увек важи као наша нг.родна читанка, из које се старији освежавају а млађи Југословенскч нараштаји напајају славом наше историје и жељом да за вечита времена сви Јужнк Словени буду слободни и уједињени. Календар „Вардар", за двадесет и четири године свога излажења, будућем нашем историчару служиће као врело из кога ће црпсти грађу за историјско дело свога народа. Јер у овоме календару забележЈено је много важних догађаја из наше блиске прошлости, који би ииаче, остали незабележени. За 1936 годину Коло српских сестара, чија је претседница наша призната национално-културна радница г-ђица Мирка Грујић, календар „В а РД а р" посветило је успомени Витешког Краља Александра I, Ујединитеља, са прилозима наших познатих националнокултурних радника. Поред Њ. Св. Патријарха Варнаве и Епископа Николаја, прилоге су дали и г. г. др, Јован Радоњић, В. Ћоровић, др. Виктор Новак, Станислав Кражов, Марко Цемовић, Т. Ђукић, Е. Л. Гангл, Миле Павловић, Милан Карановић, Милица Јанковић и други. Календар је штампан на 18 табака и богато илустрован, те заслужује да ое нађе у свамом нашем родољубиво.,1 дому, мао и у свакој градској и општинској библиотеци. Св. Радивоје Бојић: Једна београдска приповетка? Када сам недавно говорио о трећој збирци приповедака г. Радивоја Бојића „Покојни оокаци" рекао сам да је г. Бојић, са благим хумором, уздрхталом иронијом и притајеном сентименталношћу, дао неколико добрих и лепо погођених слика из малог, у ствари маловарошког београдског света, који нестаје и уступа место великоварошком свету, свету сасвим друкчијих погледа и прохтева, и покушао оцртати ионеке нарави и карактере савремених, модерних Београђана и додирнути понеке проблеме савременог београдеког живота, који отима маха и безобзирно продире напред. А г. Бојића уврстио сам у ред оних писаца скромног ранга, чији радови ,ое врло често сретају у књижевним часописима и фељтонима дневних листова па се.с вре-

мена на време појављује и у засебним књигама, али о којима се никада не говори кад је реч о носиоцима и претставницима савремене књижевности, јер њихови радови не остављају никакве белеге у књижевности. Вредни и амбициозни, овакви писци пишу више, мање читко и коректво, и зато уредници књижевних часописа рачунају са њима као са добродошлом и сигурном резервом. Али многи такви писци не задовољавају се тиме да, у ведостатку добрих приповедака прворедних и другоредних писаца, испушавају празне стране и рубрике књижевних Чаоописа, бивају добродошли сарадници фељтона појединих дневних листова и издају о свом трошку збирке својих радова но настоје да им се понеки радови штампају и у заоебним свескама познатих едиција и у туђем, не властитом издању. Тако је и г. Бојић успео да му позната београдска одиција „Наша књига" штампа овог лета подужу приповетку „ЈБубавни излет". Насупрот већем делу својих приповедака, у којима је описао мале, згодне и незгодне, догађаје из београдског живо-га по старим периферијским кућама са много ситних кирајџија и по усамљеним кућама усред великих, виооко ограђених авлија, зараслих у траву и цвеће, кућама које заједно са читавим уским и кривудавим улицама све више нестају под тешким пијуцима извршилаца безобзирног великоварошког регулационог плана, г. Бојић је у „Љубавном излету" захватио београдски пословни свет са шеговим новим наравима и новим пословима, циничким гажешем честитих погледа старих привредника и бездушним преконоћним богаћешем проблематичних дошљака, који су ое овде поженили и постали патриоте („Ако је родољубиве садржине, мораћемо се сви појавити", вели један од њих, када се повела реч о томе да ће се ускоро давати у позоришту домаћа премијера) и за које би била права лудост напустити ову средину, у којој се лакше и брже но игде зарађује новаод давањем зајма са грдним интерссом и спекулисашем на све могуће и немогуће начине. Да би фирма Кретић и иомп., у којој је Југословен једини Крстић, који је „за своје „ић" добро награђен од фирме", а ови остали су дошља|ци из страног света, могла утрапити за добар новац једну своју фабрику, гомилу старих полупаних машина, богатом индустријалцу Николи Јанковићу, који се нешто устручава, ово је кратка садржина ове приповетке, — чланови фирме сагласили су се на једној конферен^ији, да Милица, жена Стевана Лакатоша, наведе Јанковића у ту клопку. Јер сматрало се да ова има потребну чврстину за то и да се, као жена код које је све смишљено и ра,чун;ски а „у мозгу и разум и срце, неће заборавити пред шеговим љубавним изјавама. Иако је рођена у кући старих, патријархалних Београђана, Милица је проводила као девојка лакомислен живот, гре-