Opštinske novine

13*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 99

шилја, и имала жељу да греши, „али је срце остајало недирнуто, неспоообно, да осети љубав . Када се удала за Стевана Лакатоша, који је дотумарао у Београд из Кечкемета, и овде ое нагло обогатио, она се обрадовала само томе што ће поетати госпођа и имати богатог мужа. Сматрала се хладном, бестрасном и рационалном. Стога је схватила „љубав као рукавицу. Какву изабереш, такву је имаш. Кад ти досади, баци је и купи нову". Подмукла, безочна, грабљива, хитра и оштроумна, „она је добијала велике суме, кадгод је хтела, у послу, на коцки, у свему чега би се прихватила". Сазнавши, да се Јанвовић, да би се измигољио, спрема на пут у Дубровник, Милица седа једног дана у свој спортски ауто и креће пут Дукровника. На путу случајро се срета са младим београдским адвокатом Павлом Симићем. Под утицајем шегових ватрених љубавних речи и привлачности Милица је одједном осетила, да у н»ој и око ње трепери новина и да је то лудило, које ју је обузимало, занимљиво и опија. Задовољивши се прве ноћи само једним врелим, безумним пољупцем, она је већ сутрадан у сиротињској изби једног заоеока осетила нов чар љубави и, зажарена, устрептала, занесена, сва се предала своме случајном сапутнику, осетивши да се распухнула у њој негдашша дрскост и јављала нова жена. Она чврста, дрска Милица, која је у Београду заповедала и мужу и љубавнику и често бесно лупала ногом, мад ее не поступи по шеној жељи, сад је променила своје ћуди, постала мала, ситна и слаба и примила храбро послушност и покорност. Таман се у Дубровнику, куда ју је вукла нека чудна фаталност, одмарала од среће и сневала о томе, вако ће се ускоро вратити у Београд, раскрстити са старим ланцима, постати слободна, ослобођена брачних и пословних веза и бити Симићева жена, венчавши се са њим у некој малој симпатичној црквици, — кад су љубавничка наметљивост индустријалца Јанковића и интрига напуштеног и материјално угроженог љубавника Крстића проузроковали, да јој је Симић, у тренутку успламтеле љубоморе, рекао једну ружну реч, оставио је у несвестици и првим возом отпутовао у Београд. Суморна, скрхана и увређена, после неколико дана кренула је сама у Београд. А кад је на путу дошла до кућице, у којој је са Симићем окусила најдубље страсти, њу је обузео „бол горчина што му није дошла чиста као цвет, што је ступила преда њ са ожиљцима и отровним кутовима у души". Међутим кроз сузе су се родили велики опроштај и топла, чврста нада. Стога, када се вратила у Београд, није отишла мужу но у болницу, у којој је Симић лежао као тежак болесник... После својих кратких приповедака, које се лако читају, али исто тако лако и заборављају г. Бојић је у „Љубавном излету" доста сигурно захватио живот извесног београдског пословног света, који је са разних страна света нагрнуо у Београд ради лаке и богате зараде, с извесвом чврстином и снагом описао поје-

дине личности и нарави и с несумњивом уверљивошћу дао нека њихова душевна стања. Очевидно, он сазрева те је сигурнији и у вођењу приповетке и у изражавању и у цртању појединих карактера и нарави. Стога ниоам у заблуди и обмани када кажем, да г. Радивоје Бојић већ излази из круга оних београдоких писаца који не остављају никакве белеге у књижевности и полако улази у ред оних писаца који су носиоци и претставници наше савремене београдске приповетке. Владимир Ђ. Бабић. Практичност општине града Хустона... Вода из !канализације рароши Хустона (С. Д. Америке) искоришћује се, у нарочито саграђеној фабрици, за производњу гнојива. Варош Хустон има 300.000 становника и ова њена фабрика избацује око 15 тона гнојива дневно, које се продаје по 20 Долара тона, док је целокупна инсталација коштала 200.000 долара, што значи да се исплатила за непуну годину дана. Незгоде трамвајског саобраћаја у Букурешту Последње статистике вароши Букурешта показују знатно повећање броја саобраћајних несрећних случајева од трамваја, нарочито у центру вароши. Да би се избацили трамваји из центра града, постоји пројекат, да се трамваји замену тролебусима (електричним аутомобилима). Транспорт путника путем градских аутобуса Транспорт путника путем аутобуса развија се све више, како у трговачким, тако и у индустриским градским центрима. Возни редови, који су у почетку изгледали смешни, стабилизовали су се и у Француској се све више стварају праве мреже аутобуског саобраћаја, са тачним редовима вожње, станицама и службом Теретног саобраћаја. Постоји известан број градова који су осетили потребу да створе праве аутобуске станице. Поред тога што пружају већу удобност путницима, ове станице омогућују да се осигура одлазак и долазак аутобуса под најповољнијим условима. Публика се показала врло задовољна установљењем ових станица, јер путници налазе у њима оне угодности на које су навикли по великим железничким станицама. С друге страие, када је изабрано згодно место за смештај ових станица, наступа растерећење центра вароши. Многобројне су вароши које су изградиле аутостанице. Према ревији „Инжењер-конструктор" која излази у Паризу даћемо у идућем броју часописа неколико података о таквим станицама, које постоје у градовима Француске. љ. н.