Opštinske novine

Стр. 116

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

служи менични акцепт од 17 милиона динара са роком од 6 месеци. 14) Дуг од 8.079.442.— белг. фр. Белгијском друштву за трамваје и осветлење. Обај дуг је установљен на основи пресуде Избраног међународног суда у Паризу од 19 децембра 1923. на име обештећења именованог Друштва за експроприсана му трамвајска предузећа и откуп инсталација за осветљење. Рок исплате је 10 година са интересном стопом од 6%. Ануитет од 800.000 белг. фр. плаћа се сваког 1 јануара, 15) Зајам од 13,554.776.— динара реализован је 1932 године код Прве хрватске штедионице за откуп имања зв. „Пионир" за проширење Новог гробља. Рок исплате је 1-1У1936, стим, да се један милион динара полаже одмах при потпису уговора о куповини а остатак за годину дана у меницама општине. За пролонгирање исплате за прву годину не даје се никакав интерес а за даље пролонгирање извршити по истеку 4 године од дана потписа уговора. 16) Зајам од 18,513.317.99 динара закључен 1930 године код Грађевинског предузећа инж. Станојла Бадера у Београду ради извршења разних водоводних радова и постројења. Рок исплате је 1 децембар 1935, са интересном стопом од 7<>/о. Као гаранција служи менични акцепт. 17) Зајам код Опште грађевинског а. д. у Београду закључен 1929 године ради модерног калдрмисања улица са роком исплате до 31 децембра 1934 и интересном стопом од 9%. Реализовано је према испостављеним ситуацијама радова са каматом и финансирањем камена за динара 98,344.726.12. Као подлога овог зајма служе менични акцепти. 18) Зајам код предузећа А и Е Ерлих уговорен 1932 године у циљу извршења канализационих радова од динара 6,372.533.89 са интересном стопом од 9%. * Зајмове Београдске општине, који су постајали раније а исплаћени су до 1 јануара 1934 не региструјемо. Изузетно од тога а да би се упознали са условима и сврхом, излажу се два велика доларска зајма и то: 1) Доларски зајам од 3 милиона долара реализован је 1927 године код Чез Секјурити Корпорејшен у Њујорку са интересном стопом од 7о/ 0 и роком исплате од 3 године. Овај зајам је утрошен на следеће потребе: динара 214.225.75 за санитарне установе; динара 15,746.039.02 за водовод; динара 17,542.527.10 за канализацију; динара 79,082.362.14 за калдрму; динара 9,795.816.30 за грађевинске радове; динара 19,543.153.17 за регулацију града динара 727.840.85 за кланицу; динара 3,914.800.91 за паркове и вртове;

динара 14,954.527.35 за Дирекцију трамваја и осветлења; динара 556.928.— за возни парк; динара 774.212.15 за опште трошкове Св. дин. 162,852.532.747 Овај је зајам исплаћен из зајма од 26 милиона шв. франака. 2) Доларски зајам од 1 милиона долара реализован је 1927 године код Босанске банке. И овај зајам је закључен под истим условима као и зајам од 3 милиона долара а утрошен је на следеће потребе: динара 208.000,— за санитарне установе динара 3,982.727.87 за водовод динара 6,107.577.50 за канализацију динара 30,888.604.08 за калдрму динара 8,540.483.73 за грађевинске радове динара 4,924.806.— за регулацију града динара 806.790.07 за паркове и вртове динара 299.478.30 за возни парк динара 93.071,50 за опште трошкове Св. дин. 55,851.535.05. И овај је зајам исплаћен из зајма од 25 мил. шв. фр. * Из предњег прегледа види се да извесни краткорочни зајмови нису исплаћени о предвиђеном року, већ су исти помицани споразумом између повериоца и Општине било писменим путем, било усменим путем или прећутно. Поред изложених зајмова Београдска општина има и других обавеаа а то су т.зв:. летећи дугови или обавезе из ранијих година, кот ји се налазе у предњем прегледу од тач. 6 до 10. Док су краткорочни зајмови нужно зло, обавезе из ранијих година или т.зв. летећи дугови су највеће зло, и претстављају, за онога чији су, највећу опасност, пошто су плативи у свако доба. * Када је реч о дуговима општинским, само по себи намеће се питање, како стоји Општина са својом имовином. Према полузваничним подацима процена имовине вршена је сваке године почев од 1926 до 1933 године, и та процена показује следеће стање: у 1926 години динара 1.422,709.977.61 у 1927 години динара 1,522,174.419.04 у 1928 години динара 1.900,111.906.38 у 1929 години динара 1.891.528.639.46 у 1930 години динара 1.756,348.330.33 у 1931 години динара 1.899,289.862.62 у 1932 години динара 1.899.289.862.62 у 1933 години динара 1.899.289.862.62 Пада у очи да за три последње године процена показује исту вредност, што ни у коме случају не може бити тачно. Има се утисак да је процена за последње две године показана апроксимативно. С обзиром на то, да општинску имовину у 80о/о чине непокретности,