Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

™ Стр. 121

нова које могу много помоћи градовима да поменуте задатке успешно изврше, То су самоуправне штедионице, које могу врло много да помажу оким градовима који их оснивају и за њих се старају ка.хо би могле потпуно да одговоре својим задацима. Различити су системи по којима штедионице данас у свету раде. Истакнута им је сврха, међутим, да оне имају да раде на корист свих слојева грађанства, а нарочито сиромашнијих, дајући им најповољније услозе за подизање њихове штедње, а аагим, и најјефтиније кредите за јачање њиховог рада, те да по прописном намирењу својих фондова за сигурност штедиша, преостале евентуалне добитке стављају на расположење за опште корисне и добротворне сврхе на подручју својег оснивача, који за њих јемчи, а то је у овом Јслучају — града. С помоћу подесног законодавства тако развијене штедионице у другим земљама учиниле су на тај начин својим оснивачима — градовима — неизмерне услуге: развиле су у првоме реду смисао за штедњу у његозом грађанству и тако већ знатно смањиле социјалне бриге и дужности града, затим су уз попомћ јефтиних кредита појачале предузетност, обрт, трговину и грађење, и са свим ! тим јачале упослење и опште благостање у граду, па су се тако још више смањиле и социјалне и економске и финансијске бриге града. Коначно су сваке године давале и дају своје евентуалне добитке за подизање социјалних, културних и хигијенских установа и уређаја у граду, чиме је његова брига по наведеним дужностима постала размерно веома лака и иотпуно задовољна. Ево — тако је бројним градовима у другим земљама омогућен успешан и брз напредак. Није могуће сада овде набрајати и наводити све што су овакве комуналне штедионице уциниле за напредак градова у појединим земљама. Треба, међутим, барем упутити и на некоје примере код нас, премда овакве штедионице код нас још нису толико развијене као у другим земљама, а осим тога имају да се боре с беспримерним тешкоћама, које толико парализују успешност њиховог рада, да је у интересу наших градовада се својски заузму како би се те тешкоће отстраниле. Код нас су општинске и градске штедиоиице најразвијеније у Дравској бановини. Све дз најновијег доба, и након тешких губитака поводом рата, оне су се повољно развијале, и тако су у једној споменици своје Звезе од 1929 године могле с поносом да кажу: ,,Што се у нашој држави данас Словенија одликује Јаким сељачким имањима, чврсто изграђеним и сељгчким домовима, добрим путевима, разви]еним занатом, живахном трговином; што има Словенија данас разне лепе социјалне и култуј.не установе, као болнице, школе, за-

ложнице, друштвене домове, позориште итд. — то је у претежној мери видљив успех деловања, регулативних штедионица у тим пределимс .'' Према податцима њихове Звезе, ове су штедионице саме у Дравској бановини омогућиле подизање, купњу, односно уређзње: 346 школа, 82 јавна водовода, 76 путева и железница, 63 оиштинске зграде за уреде, 59 општинских кућа за станове, 43 моста, 52 ватрогасна дома, 24 електричне централе, 19 разних општинских установа, 16 болница, 13 убожница и склоништа, 12 кланица, 11 цокава, 7 јавних купалишта, 6 судских зграда, 3 касарне, 3 плинаре, 2 среска уреда, 2 музеја, 2 позоришта, 2 трамваја, 2 општинска

Пројекат нове Опттинске штедионице града Београда

пашаака, 2 јавне ваге, 1 регулацију реке, те 648 других јавних комуналних радова, Овде није узето у обзир преко десет хиљада приватниу кућа, зграда и грађевина у градовима, варошицама и селима, грађених, оправљаних или. повећаних јефтиним зајмовима ових штедионица. Штедионице у другим нашим крајевима млађег су датума и тек су се почеле развијати, а сад су наступиле тешкоће које даљи њихов развој ометају. Узмимо као пример штедионицу у Загребу, која је оснавана баш пред сам почетак рата, па тако њен развој заправо датира иза рата, односно након првих