Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 127

удовфћене. Свака општина мора имати поред благајника, који је одговорно лице за руковање касом, а који може вршити и друге послове, али не књиговодсвене, и одговорно лице у виду књиговође, ликвидаора и конролора кредита. Не само да није препоручљиво, и ми се не можемо начудити да се у Правилнику те дужности не раздвајају, него шта више, по чл. 32 „на челу општинског рачуноводства стоји благајник", што је нечувено, него је и веома опасно. Контрола над благајном мора бити, а ту кОнтролу како год не може вршити ни сам претседник, тако не може ни сам благајник, него мора бити треће лице, а то је књиговођа, који може вршити и дужност ликвидатора и контролора кредита. Тек онда када те две радње буду потпуно одвојене, и кад свако од тих лица буде одговорно за своје радње — наредбодавац за издане наредбе, ликвидатор односно контролор или књиговођа, за законитост те наредбе и благајник за њено извршење, — моћи ће се веровати у сређеније прилике око газдовања у нашим сеоским општинама. Јер, у колико се Правилником тежило да се дође до тога сређеног стања, о чему се до сада није водило довољно рачуна, морамо нагласити и овога пута, да се, са оваквим третирјањем одговорних дужности то ниуколико неће пог стићи. Док не постоје одговорности, не постоји ни јемство за правилан рад. Ово тим пре, ако се добро схвати данашње психолошко расположење људи, данашње доста узбуркано привредно и мрално стање појединаца. У другом одељку прописују се одредбе рачуноводствене и благајничке службе. Ми смо и о томе већ говорили, и овде би се осврнули једино на оно о чему напред није било речи. Према чл. 37 Правилника, обавезе које се у току буџетске и рачунске године нису могле измирити, морају се исплаћивати хронолошким редом. То важи, према истоме члану, за исплате „из остварених вишкова по буџету" у колико се они у завршном рачуну покажу. Тај пропис да се врше „хронолошким редом постамка" је добар, ако се узме у обзир да се често код исплате обавеза не води рачуна о доспелости обавезе, него се оне исплаћају више „по пријатељству". Али постоји друга ствар. Правилник, а исто тако и Закон о општинама, нису никаквим прописом јасно одредили, да се обавезе преко могућности не смеју стварати. Шта ће бити, ако једна општина искористи своје законско право, обавеже општину на цео износ буџетом одобрених кредита, а реализује прихода свега 80%, што |е честа појава. — Значи, да је 20о/о створено обавеза за које нема могућности да се по § 90 З.оо. удовоље, јер не постоје вишци. овоме случају, буквално схватање, обавезе се не могу ни исплатити ако не постоји мо-

гућност § 93 З.оо., а то су вишци прихода из проистеклих година. Према томе, оваква обавезе се морају показати у буџету за наредиу годину, чији списак треба да одобри општински одбор. А то другим речима значи, да би се такве обавезе могле исплатити тек друге године. Претседнику општине, Правилником, стављено је у дужност да поред благајника потписује све потврде о пријему новца за Општину. Тај потпис је донекле измењен, иако нејасно, одредбом чл. 76 и 76 Правилника, где се говори о признаничним књигама и наплати преко инкасанта, тако да није потпуно јасно, да ли и сваку признаницу те признаничне књиге, мора потписати, поред инкасанта, који новац прима од странке и благајник, и претседник или ова двојица после потврђују примитак од инкасанта, који новац предаје путем т. зв. предајне листе. Свакако, да се ту раг дило о некој мери предострожности, али је то за претседника општине врло велики терет и уверени смо да га он неће моћи у потпуности ни обављати. О књигама благајне и рачуноводства морамо нагласити, да Правилник није обухватио све књиговодствене радње. Дневник примања и издавања, каже се у чл. 63, је главна књига, остале су споредне, дакле засебна Главна књига није уопште ни прописана. Према томе све радње које не пролазе кроз дневник примања и издавања, а то су оне где се де факто не ради о ефективном ни примању ни издавању, не појављују се у тој „Главној књизи" општине. Другим речима, не постоји никаква књига моја би све остале везала у једну целину, и давала пуну прегледност радње саме општине. Поред тога, Правилник прописује приходник-партијалник прихода и расходходник-партијалних расхода, док контролник кредита уопште не прописује. Самих партијалника „разноврсних по буџетским партијама'' „отваратући потребне партије по врстама", није довољно јасно како треба да се воде. Обрасци (број 10 и 11) који престављају слику тих књига, а уједно донекле и разјашњавају сам начин рада, садрже н. пр. име и презиме лица од кога је наплата извр|шена, одакле је то лице итд. Осим тога, партијалник треба по Правилнику да се води по партијама, док је буџет састављен од позиција и тако се и извршује, тако се саставља и завршни рачун .У партијалнике се, под засебном партијом воде, и код прихода и код расхода, примања и издавагћа по зајму, што мислимо да није оправдано, јер буџетски приходник и расходник нема и не може имати никакве везе са ванбуџетским примањем и и.чдавањем. Само књижење, како се предвиђа у Правилнику неће имати жељену употребу. Правилник не предвиђа ликвидационе табаке, или