Opštinske novine

Стр. 132

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

питање своје рођене деце услед тешког економског и морално-лабилног стања и да само помоћу снажног урођеног инстинкта родитељске љубави преброде све тешкоће, и ипак помоћу шега друштву подижу способне чланове, онда је разумљиво, да се мора обраћати нарочита пажња приликом избора породице за подизање туђег и у највећем бркзју случајева телесно и душевно повређеног детета. Сем тога су јавна сретства за подизање деце недовољна, па се с тога респективној пороСдици и не може довољно плаћати уложени труд и све што се тражи. Доказ за, то колико је рад тежак у нашим приликама где је ова врста дечје заштите потпуно нова, и колико се је приликом избора пазило да се по могућству узимају у обзир само здравствено, морално и васпитно што савршеније породице је чињеница, да су се у току нашег рада прија-

Деца на купању

виле за пријем деце 227 хранитељица, од којих су само 103 породице узете у обзир. Дакле 54°/о породица морало се је одбијати приликом поделе деце. Од интереса су разлози зашто су ове породице отпале. 1) 35% ових породица предомислиле су се да узимају децу када су чуле наше услове плаћања и надзора; 2) преко 12°/о породица нису се могле узети у обзир пошто су живели у рђавом стану; 3) 12°/о имали су у породици неког укућана болесног од туберкулозе; 4) 10% породица није одговарало у материјалном погледу; 5) у 8% породица била је домаћица заузета послом ван куће; 6, 7% становало је одвећ далеко и у незгодном краЈу за контролу деце; 7) 7о/о, отпало је због сифилиса у породици; 8) 4%' није узето у обзир пошто су породице као такве биле неподесне и 9) 2% породице брисале су се из евиденције пошто се храните-

љице нису држале свих упутстава и показале се у своме раду немарним. Приликом избора породице узимамо нарочито у обзир да дете добија нову родитељску кућу и желимо да по могућности детету дајемо родитељску кућу; и за будућност, када ће својим добом и привредом лично поћи даље од оквира Централног уреда за заштиту деце. Породице ,које нам до данас стоје на расположењу за пријем наше деце и у којима се наша деца већ налазе, груписане су према занимању мужа и према приходу као и имовном стању овако: занатлија 44%, служитеља 14%, удовица 12%, квалификованих радника 10%, трговци 6%, пензионера 4% умних радника 4%, и разног занимања 6%. Од ових породица 60% станује у сопственим кућама. 60% ових породица имају месечни приход преко 1.000,— динара а 40% испод 1.000.— динара. Што се тиче културног нивоа ових хранитељица могу да приме око 70% школску децу, а остатак породица способан је због неписмености хранитељице само за негу мале деце. Што се тиче породичног стања од ових породица има 39% по једно своје дете, 20% ро двоје своје деце^ а 6% троје деце. 35% иородица уопште немају своје деце. Према овим податцима разумљиво је да се приликом наше анкете, колики је број хранитељица узимало деце из користољубља а колики из љубави према деци, показало да је од ових породица свега 23°'о узело децу да би имале и неку материјалну корист, а у 11°/о случајева тражили су дете због тога што су желели да га гаје у кући или што су желели да њихово дете добије друштво. И поред брижљивог избора хранитељица и њихових породица морала су деца ипак 1 доста често мењати хранитељицу и то из разлога, кога смо већ и раније нагласили, да немамо приликом давања деце у породицу прилике да дете најпре упознамо па онда тек сместимо, него ми смо принуђени приликом нашег рада, без Дечјег прихватилишта, да сместимо неиспитано и непознато дете. Тек доцније када га здравствено духовно и душевно упознајемо у стању смо да му одредимо одговарајућу породицу. С тога је свега 57% деце остало у првобитној породици, а 43% морала су мењати хранитељицу и породицу како би живела у одговарајућој средини. Како се приликом нашег рада нарочито у почетку дешавадо, да су се пријавиле хранитељице и породице, које су већ имале туђе дете, које су из сажаљења примили после смрти родитеља, и како су ову децу дуже времена држали без икакве материјалне накнаде ,примили смо ако је икако могуће^ било ове породице у ред наших породица за) дечју отворену заштиту, и респективно дете оставили код њих. Искуство нам је показало, да су ове породице и поред бриге за своју децу као и скромних средстава за живот, пру-