Opštinske novine

5

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 137

је породична хигијена знатно јефтинија од заводских, пошто дете у добу када је највише изложено инфективним оболењима, живи донекле изоловано. Од важности је за дете природна средина, индивидуална нега, а изнад свега љубав и матерински осећај хранитељице. Породица радо прима дете у овом добу јер подизање малог детета ако се пази на хигијенску страну, не задаје толико брига и труда као васпитање школског детета. А дете у том добу делује својим шармом и невиношћу духа и душе на околину и задобија сва срца. За смештај одојчади потребно је да хранитељица поред природних услова за добро подизање једног детета располаже и са искусгвом у нези и исхрани једног одојчета. С тога се приликом смештаја одојчади није толико полагало на то, да ли ће дете у тој породици наћи своје код куће него за хранитељице одојчади узимају се жене добре неговатељице. То је разумљиво када се узме у ©бзир да таква хранитељица мора да замењује дом за одојчад, и мора да негује вештачки храњено дете. Што се тиче школског детета његово доба одговара и у нашим приликама већ много више колективном васпитању и за њега је због васпитних проблема у многим случајевима боље васпитање у дому. За јавну заштиту деце од велике је важности, да добро вођен дом за школску децу не изискује много више средстава него ли издржавање школског детета у породици. Од нарочите је важности, да школска деца која су ма у (ком погледу психички, морално или физички дефектна, спадају у дом. Природна породица није у стању да да потребно васпитање рођеном дефектном детету а камо ли туђему. Интересантно је ако упоредимо трошкове око издржавања деце разног доба у затвореној и отвореној заштити. На пример издржавање детета износи: за одојче у Дому Материнског Удружења 990,— дин., у породици 500,— дин. за мало дете у Дому „Српске Мајке' дин. 770.—, у породици 350—400. дин. за школско дете Дом за васпитање деце 342.— дин. у породици 400,— дин. Од нарочитог је интереса, да је Дом за васпитање и заштиту деце могао да пружи својој деци одличне услове за живот, а да издржавање појединог питомца износи мање него истог детета у отвореној заштити. Тс је доказ да се овај Дом врло рационално води, да је помогнут добровољним радом, а да су трошкови за инвестицију и ; амортизацију незнатни. Поред свих осталих одлика заштите деце у туђим породицама важна је чињеница, да у овој врсти заштите |не постоје тако брзо границе. Домови су спремни за пријем само једног одређеног броја деце, а кад су сва места попуњена онда ! се мо-

рају подићи нови домови који изискују знатна финансијска средства. Код смештаја деце у туђу породицу не постоје зидови и вероватно је, да се лакше могу пронаћи нове способне хранитељице него ли раширити или повећати капацитет дома. Велики градови Европе, који располажу са з-1атним финансијским сретствима, смештају своју незаштићену децу поред великог броја домова где се васпитају само специјални случајеви у туђе породице. Тако је у Бечу у години 1934 било смештено у туђим породицама 23.386 деце од којих ,ј,е 16.828 било под старатељством дечјих уреда. Град Берлин располагао је истовремено са 11.000 породица за пријем и подизање деце. У овим градовима одржавају се нарочити курсеви за хранитељице, где се оне у здравственом и педагошком погледу оспособе за своју дужност. Велики градови радо смештају малу децу у породице и на селу, а школску децу у провинцијске градове, где има школа и заната, пошто су мања насеља прикладнија за ову врсту заштите. И ово искуство страних земаља доказује, да је наша средина нарочито подесна за подизање деце у породицама. Да је број деце, коју град Београд издржава у гуђој породици сразмерно мален зависи од тога што се овај рад може проширити само на основу одобрених финансијских сретстава, и пошто је он тек' у почетку свога развитка. Кад се узме у обзир да Централни уред |за заштиту матера, деце и младежи има данас у евиденцији преко 3000 деце, разумљиво је, * да је број деце којима је потребнај заштита |у Београду, знатно већи. Смештај деце у туђе породице одлично је склониште за децу чији родитељи болују од туберкулозе и за коју је потребна изолација. Исто тако је смештај деце у туђе породице у времена тешких финансијских и моралних криза, када породица не може детету да пружи потребну средину за подизање од важности. Подизање домова захтева мобилисање великих сретстава и траје дуже времена. За иста сретства може се тренутно много већи број деце сместити у отворену заштиту. А кад потреба заштите престане, пошто се дете опет може вратити у своју породицу, најједноставније је смањити или ликвидирати обим рада отворене заштите. Наше искуство показало је, да збрињавање наше деце у туђу породицу даје одличне здравствене, социјалне и моралне резултате, али да је неопходно иотребно, да се, ова деца, као и њихове нове нородице, налазе под редовном и честом контролом стручних јавних фактора. Надамо се да ћемо идуће године, када ће прорадити Дечје прихватилиште града Београда, коначно донети и Правилник за наш рад и да ће у будућности успеси нашега рада служити у још већој мери за јдобро напуштене београдске деце.