Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 141

хране. Другим речима, говори се о начину трговине која би више ишла у прилог малог произвођача и одговарала би више просечном животном стандарту ширих маса потрошача. Има продуката н. пр. хлеб, млеко и млечни производи, јаја, кромпир, пасуљ, лук, купус итд. који су највише изложени спекулацији, а који имају првостепени здравствени значај, нарочито за децу. Сем стабилизације цена, трговина овим продуктима захтева још и њихову сталну хигијенску и санитетску контролу. Међутим, ова контрола не може да буде развијена како треба, јер готово свуда она наилази на тешкоће које потичу баш (из неорганизоване трговине. Довољно је обратити пажњу на антихигијенске и антисанитетске услове, у којим се производи хлеб. Има Београд много пекарница, где раде туберкулозни радници, који спавају на тезгама, на којима се излаже печени хлеб итд. Исто се запажа и у трговини млеком. Београдске млекаре су у рукама махом не компетентних људи, који незнају правила хигијенских и санитетских услова, потребних за чување млека и млечних продуката. Баш због овога, специфичке чињенице спекулативне природе могу да се развију не само на рачун материјалног, него и на рачун здравственог стања београдског становништва. Југословенски градови, упоређени са многим европским градовима, у исхрани становништва, могли би да буду у релативно бољим условима. Код нас има мало великих градова, док производња сеоских стандартних продуката није довољно развијена. Сматра се, да |је Југославија пољопривредна земља, с тога би наше градско становништво могло да буде у смислу исхране у бољем положају од европског. Али у пракси се често запажа обрнуто. Баш због тога, што се код нас градска трговина продуктима исхране неорганизована, наиме што код нас није организовано снабдевање градског становништва продуктима исхране, економско стање ширих градских слојева не одговара реалном стандарту живота. Не одговара оно и у великим европским гра^овима, али се тамо води стална борба у томе правцу. Код нас се сматра да још нису сазреле прилике за мешање општинских управа у комИликована питања рационалне исхране градског становништва, ма да је јасно да већи део социјалних компликација долази баш због спекулативног начина трговине сеоским продуктима. Пошто се административне мере до сад готово нигде у свему нису показале довољно ефикасним, намеће се природно питање о новим начинима уклањања ових компликација, наиме траже се такви начини, са којима би административна наређења могла да дају више позитивних резултата. Као главни начин гот °во се свуда предлаже организована конкуРенција, која би могла да буде у исто време

од важног економског и културно-социјалног значаја. У европским великНм градовима н. пр. у Прагу, Беч;у, у последње време у Берлину итд., протежира се снабдевање кроз кооперативе, које се налазе у тесном контакту са одговарајућим општинским органима. Овде имамо случај колаборације кооператива саградским комуналним управама, где је кооперација позвата да врши у исто време две улоге посредовања и снабдевања градскоЈг становништва. То се односи на велике старе европске градове који не располажу слободним земљишним површинама за експлоатацију. Али се сматра, да би било много боље, ако би општине, које |располажу слободним земљишним површинама за експлоатацију, имале поред кооперативних још и своја ангро складишта, и у исто време своје општинске узорне продаваонице, наиме, било би још бо-

Модерно уређена градска пијаца на „Зеленом венцу" ље, ако би општина истовремено са кооперативним имала и своја комунална апровизациона предузећа. Овим би се постизао већи ефекат у снабдевању пијаце и где би општина могла лакше утицати на цене и на стандарт робе. Наравно, општинска управа не може да држи у својим рукама целокупну градску пијацу исхранбених продуката. Али се ово стварно и не тражи. Тражи се организована општинска иницијатива структурног значаја. Сам факт организованог учешћа општине у снабдевашу одређеним продуктима, који захтевају стандартизацију каквоће и стабилизацију цена: хлеб, млеко и млечни производи, јаја, кромпир, пасуљ итд. могао би да благотворно утиче на организацију производње и пијачне трговине. Учешће општине у трговини овим главним продуктима могло би цмати директни позитивни утицај на трговину осталих продуката, јер у коњуктури пијачних цена животних намирница водећа улога увек припада го-