Opštinske novine

БЕ0Г РАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 163

Још 1915 г. тестаментога је изражена жел>а поч. Ииколе Спасића да свеердно и најкорисније помогне српском народу у ономе што му је најпотребиије. То је привреда и чување и неговање народног здравља. Збиља, логика здравог човека, при томе нешколована, може бити далеко конструктивнија, него ли филозофија, која проистиче из високе културе и која је често негативна и неконструктивна. Није то први случај:, својствено је то српском народу, да се у здравом телу рађају здраве и позитивне идеје. Не само да је мислио на болнице, већ је поч. Никола Спасић завештао и суму из које ће се подићи и дом ,,за ,изнемогле и неизлечиве грађане." Још 1900 г. или 1903 г. Димитрије Црнобарац схватио је да се само кроз здрар српски народ може чувати, одржавати и бранити наша тековина и у ту сврху основао! је фонд за општинску болницу у Београду. То су народни добротвори који су још онда схватили да држава и општина не могу све саме постићи, а да је за чување националности и народне мисли потребна и приватна иницијатива, зато су јој свесрдно у гра;ницама своје моћи притекли у помоћ. Општинска болницаЈ задул.блна поч. Ник. Спасића, дуго је чекала, али је жељу остварила да своју самарићанску помоћ подели болиом и сиромашном грађанству Престонице не Србије, како је у тестаменту предвиђено, већ целе Југославије. Вал народне воље, народног интереса, у сарадњи времена немилосрдно коси пред собом све препреке, као што бујица у свом замаху крши све па и стење и кладз изваљује! Може бити да је провиђење баш и хтело да сиротиња дуго пати и чека да би еачекала користи данашње болнице — заоставштине народног добротвора. Многи су своје животе изгубили, немајући где одложити . болно изнурено тело и душу. Многи су, издишући, свесни били да би болест преживели само да су имали благовремену болничку постељу. Баш те многобронје жртве и приватна иницијатива Народних добротвора дају други значај и други смисао данашњој општинској болници. Општинска болница по својој изградњи, уређају и организаци ји и пажњи коју јој поклаша данашњи Претседник Општине, господин Влада Илић, поред своје намене лечења сиротиње има још и другог циЉа. 'Гај је други циљ вероватно разлог да је се дуго времена на њу чекало, али је ипак на време И у добар! час приспела. Као год што је дужна да води рачуна о државним. финансијама итд., тако је исто држава дужна да води бригу и о чувању и неговању народног здравља. Здравом народу веДДр је подмладак, .а крга није тешко у.путити ца негу. и чување свога здравља. Марод тре-

ба васпитати, улити му поверење, створити му да у разним државним санитетским институцијама може наћи оно поучно за негу здравља и лечење болести. За 15 година рада, поред својих многих тешких брига, држава је једва успела да створи својих девет државних болница. За то је требало обилно прискочити у помоћ приватном иницијативом. Како држава није имала могућности, то је данашња општинска болница врло добро дошла, која ће својим развићем и својим радом створити модел комплетне народне болнице — оне болнице која данас не постоји а коју народ тако жељно ишчекује. Зато данашња општинска болница, дело народног добротвора, поч. Николе Спасића, неће имати само за циљ да лечи сиротињу, већ ће бити узоран пример наро/тне болнице какве у свим крајевима земље треба створити. Држава, која је позвана да се брине о нарОДном здрављу, а почела је са том ор-

.

У Градској болнкци: Њ. В. Краљица разговара са једном болесницом I анизацијом по бановинама. Зато је Савској (26,000.000) и Дравској (30,000.000) бановини додељен санитетски буџет од 56 милиона на укупан број становника од око 4 милиона. Од осталих бановина добила је Зетска на свој 1 милион становника 7,747.524 дин.; Приморска 8,945.688 дин.; Врбаска 7,044.175 динара; Дринска 17,422.287 дин.; Вардарска 11,272.431 дин. и ако у свим овим бановинама андемнично влада пегави тифус и остале заразне болести а нарочито сифилис* За потпуно организовање санитета у овим бановинама, када дођу на ред, биће потребна далеко обимнија државна помоћ али дотле приватна иницијатива мора помагати државу, ако бар ни у чем другом, а оно бар у формирању модела узорне народне болнице. У томе престоничка општина има да послужи као пример бановин.ама у .изградњи њихових болница. У томе погледу задужбина поч. Николе Сасићпа и-