Opštinske novine

Стр. 176

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Живео Краљ Петар Дрдги! (Усклици Живео!) Одмах затим моја мисао иде ка Њ. Кр. Височанству Кнезу-Намеснику Павлу, к'ој'и није престајао да указује своју Васоку благонаклону иажњу престоничкој Оиштини. Молим вас да наздравимо у здравље и за срећу Кнеза Павла. Живео Кнез-Намесник! Већ сама спонтана идеја мојих сарадника на ошитинским пословима, ГосПоде већника (за коју у почетку нисам знао) о овој нашој заједничкој прослави годишњице, дирнула ме је пријатно. Господин професор Нешић био је љубазан да, у име Господе већника, оцрта у Главним потезима наш рад за ову годину дана. Он је био љубазан да Главну заслуГу за тај рад припише мени. Ма да је мени ово Признање најдраГоценије, јер долази од људи к'оји су тај р\ад изблиза пратили и на њему својски сарађивали, неки ми не замери мој пријатељ Господин Нешић, што ћу ову његову констатацију мало кориГовати. Када ме је пре Годину дана изненадило поверење к\оје ми је указано од меродавних фактора да се иримим Претседништва Престоничке Општине, рећи ћу вам искрено да се нисам обрадовао. Био сам свестан значаја и части тога положаја, али сам био исто тако свестан и одГоворности са којом је он скопчан. Знао сам колико су разгранати општински послови и колико треба уложити труда да Општина одГовори како треба свима својим обавезама. Прва моја помисао била је тада: хоћу ли имати добре сараднике, какав је састав већа? ПоГлед на листу већника било је прво моје умирење. Видео сам да се међу већницима налази један ранији претседник, и ранији потпретседници, као и добар део већника који су већ од раније упознати са општинским пословима. Међу новим већницима наишао сам на имена која су ми давала Гарантију да ће имати воље да се жртвују раду за општу корист Београђана. Неколико тешких првих дана прошли су ми у додирима, упознавању са личностима и пословима. Тек када сам добио уверење свих већника, да ће, без обзира на своје личне оријентације, помоћи свом снагом рад наше управе да се престоничка општина што пре санира и оспособи за све своје дужности и када сам добио потпору беоГрадских Комора тек тада сам се смирио и почео да верујем у успех нашега рада.

Ви сте, господо већници, били сведоци како смо се поделили у сталне одборе. Свако је добио своје место и ушао према својој стручности у одбор у коме може највише да да и да користи општинским интересима. Неки су већници морали да уђу и у више одбора. Ма да сав тај р\ад није платежан, они нису роптали што им се намеће више дужности. ПреГли смо својски на р\ад и мени је било за све ово време задовољство, да видим свакоГа дана одборе у пуном раду до у позие вечерње часове. МноГа вечера у свом дому, многи часови домаћеГ одмора били су од вас жртвовани. Радило је се на све стране без застанка. И у одборима и у комисијама, и на терену, и у канцеларијама, својски и са љубављу. Такав рад морао је да успе... * Али, ја сам не бих ништа моГао да учиним. Дух који је владао свима нама, воља са којом сте радили и изједначење свих нас на послу, учинили су главно. И без доГовора, ми као да смо носили у себи завет, да хоћемо да покажемо да смо добри домаћини и да се меродавни нису преварили к'ада су нам поверили уПраву Престоничк!е Ошитине. — у томе ја желим да кориГујем констатацију г . пЏофесора Нешића. у колико има успеха, није то моја већ заслуГа свих вас. Сваки претседник моГао би да пожели овакву једногодишњу сарадњу и ја вам на њој најтоплије захваљујем. Најлепии/ слику те наше једнодушне сарадње узајамног поштовања пружа неупућенима баш овај наш вечерашњи састанак. Морамо овде одати нашу захвалност и Господину Претседнику и члановима Краљевске Владе, који су са најбољом вољом и разумевањем пратили наш рад и којима смо ми захвални гито су нас разумели да БеоГрадска општина не може уредити своје стање, док се дефинитивно и правилно не реши дужнички однос између Државе и ње. Морам овде да наГласим да БеоГрад не тражи ништа више од толико, да се у том поглеДу третира као сваки други Град 1 наше земље. Стручни референти надлежних Министарстава били су тако исто наши драГоцени сарадници, к\ао и новчани заводи, који су нам, схвативши Правилну обострану корист, помогли да конверзијом дуГова и финансијским операцијама смањимо терете нашеГа буџета. Пријатно ми је да истакнем и то са каквом су Готовошћу наши санитетски стручњаци прихватили мој позив за сарадњу у Санитетском