Opštinske novine

Стр. 180

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Такође су присуствовали свечаности: начелник главног генералштаба генерал г. Љубомир Марић, управник града Београда г. Милан Аћимовић, као и велики број наших угледних јавних раденика, међу којима су били и претставници музеја из Београда, Загреба, Љубљане, Сплита, Скопља, Цетиша и Марибора и претставник Друштва пријатеља савремених уметника из Анверса г. Франсое Франк. У једанајест часова стигао је и Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле у пратњи ађутанта Њ. В. Краља генерала г. Војина Чолак-Антића и ваздухопловног пуковника г. Наумовића. На улазу у музеј Њ. Кр. Вис. Кнеза-Намесника су сачекали министар просвете г. Добривоје Стошовић, министар двора г. Милан Антић, маршал двора г. Бошко Чолак-Антић, управник двора пуковник г. Јован Леко и директор музеја г. др. Милан Кашанин, Одмах затим Министар просвете г. Добривоје Стошовић одржао је веома леп говор у коме је између осталог рекао: Ваше Краљевско Височанстзо, Господз Краљевски Намесници, Господине Претседничг Краљевске владе, господо Министри, госпође и господо. У овом свечаном, историском тренутку осећам се јединствено срећан и почашћеМ што ми је, по положају Министра просвете, па\о у део да отворнм врата ове пуиз и лепе, просветне|, уметничке и научне установз, да их отворим широм, грађанству југословенсхе престоницз, целоме нашем народу и човечанству. У томе великоме тренутку морам да ое сетим, пре свега, двеју високих личности, и да им се поклоним, јер њима, заправо, имамо и да захвалимо за овај и овакав Музеј. То су: Блаженопочивши Витешки Краљ Александар Први Ујединитељ (Слава Му!) и Њ. Кр. В. Кнез-Намесник Павле (Живео!). Пред саму своју трагичну смрт, у лето 1934 године, Покојни Краљ понудио је и дао свој Краљевски Двор за престонички Музеј. Шта више, да би осигурао све моралне и материјалне услове за успешно осниваљз и организоваљз ове наше значајне народне тековине, ставио ју је 1 одмах под покровитељство своме узвишеном Брату. А то покровитељство Њ. Кр. Височанства Кнеза-Намесника нити је схваћено, нити је било, нити ће бити само почасно и номинаино. Њ. Кр. Височанство Кнез-Намесник, још од ране младости, солидним студијама развијао је своје урођенз дарозе и наклоности ка схватању уметничког стварања и уметничког блага, уопште, те је то своје огромно знаље и искуство, као и своју протањену и оштро анализаторску ооетљивост, стазио на расположење општој ствари. Он је 1927 године основао познати Музеј савремене уметности. Тако ре'ћи из ништа, а, иостепено, својим богатим поклонима као и нашим скромним доприносима. Њ. Кр. В. КнезНамесник је за незнатно време од се'дам година, створио угледну галерију модерне европске уметности у којој наша домаћа, југословенска,

уметност чини жив и непостидан део. Та збирка, сједињена са збиркама досадашњег Народног муЗЈеја, чини једну од главних основа овоме великом Музеју, не само бројем и квалитетом својих предмета, већ још више оним својим естетско-научним духом сређивања, одабирања и истицања, а то је баш дух Високог Заштитника... Овај наш Музеј, који с поносо.и и с програматским смиелом и задатком, носи име Кнеза Намесника Пвла, у овом часу постаје и збср народнога блага и исходиште научног испити(вања и извор виших осећања и благородног, стваралачког маштања. Зато, понављам, изванредна ми је срећа и част, да врата овог живог и дејствитељног дома народне прошлости и будућности отворим. А још сам срећнији што ми је пало у део то ретко задовољство, да у овом важном моменту наше културне, уметничке и просвеТне историје, уз дубоку захвалност целог Југословенског народа Његовом Краљевском Височанству Кнезу Намеснику на свима узвишеним напорима и даровима уложеним око стварања ове ризнице нашег националног поноса, умолим, Ваше Крпљевско Височанегво, да бдагоизволи прогласиги овај Дом отвореним и да га преда београдском граћанству и Југословенском народу, његовој пажњи, љубази и труду, за поуку и уживање данашгћих и будућих нараштаја. Затим је Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле одржао веома леп говор, који доносимо на уводном месту у овоме броју „Београдских општинских новина", па је Музеј отворен. * * * Док је савремена уметвост била доста спретно смештена у Конаку Кнегиње Љубице питање погодне зграде за Народни Музеј већ је било почело добијати одлике културног недоетатка, За све се налазило зграда али не и за Народни Музеј који је располагао ванредно лепим и богатим збирк|ама, в.ажним како по историју културног живота на територијама наше отаџбине тако и по својој општој важиости и драгоцености. Ископине из разних делова наше земље, којеј показују како ое живот у овим крајевима развијао још од праетарих времена нису могле бити, због кедостатка простора, пристојно изложене. И изузев неколицине људи, шира се публика није могла користити тим богатством, у оној мери у којој је то потребво да би музеј могао потпуно извршити свој васпитни задатак. Даровањем Новог Двора својој Престоници, Блаженопочивши Краљ Александар Први Ујединитељ створио је могућност да данас можемо расматрати и изучавати под много бољим условима сво оно благо које је прикупљено у Народном Музеју деценијама напорнога рада у иоме су узели учешћа сви наши археолози и историчари. Цело приземље Новога двора служи за смештај ископина и објеката од уметничко-археолошке важности. Ту су вам ископине из Стобија, из преисториског, грчког, римсиог и византиског периода. Ту су и златни објекти из Требенипгта, и сатир из Стобија и мраморна копија Фидијине Паладе Атине и портрети Трајанова оца и Константина Великог и