Opštinske novine

Стр, 150

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Овај издатак пада на терет парт. 12 поз. 4, буџета расхода Одељка градског поглаварства у Земуну." 13 Код тачке дневног реда: „Предлог буџета за 1936/37 годину" настављена је начелна дискусија, Говорили су: Већник г. Богдан Крекић општирно је дотакао питање општинске аутономије и подвукао њен значај за политичко школовање народа. Изјаснио се за измену садашњег система именовања градских већника и тражио да мандат именовања пређе на народ. Изнео је незгодне стране садашњег система именовања у погледу одржавања потребног континуитета у општинским пословима, у погледу персоналног питања, и у погледу задужења Општине које је углавном настало од момента увођења система именовања. Говорећи о чиновницима у Општини г. Крекић ј.е Критиковао феудални менталитет који влада у врховима општинске бирократије. Апелује на већу правичност и разумевање према радницима, са којима се не поступа као са људима. Излаже стање општинских дугова и напоре који су у току ове године чињени за њихово санирање. Пролонгирање општинских дугова и обавеза није по мишљењу г. Крекића здрава мера, јер се тиме терете млађе генерације. Држава треба да помаже Општину. Међутим Београд сноси терете који нису његови него државни. Треба учинити све да се дуг држави од 70,000.000,— динара, који датира још из времена рата, када је држава притекла Општини у помоћ ради подизања грађана пострадалих у рату, отпише као неправичан. Резултати који су постигнути у току ове године са Швајцарцима врло су повољни, јер су постигнуте уштеде у износу од 57,ООО.О0О.— динара. Опширно излаже о социјалној политици Општине и замера што је културна и социјална акција Општине београдске остала на истој тачци као што је 'била у прошлој години, и што у том 1 погледу није учињен никакав прогрес. У погледу социјалне и Културне акције Београд стоји готово на последњем месту. Сума к'оја је предвиђења за незапослене минимална је и требала је да буде бар десет пута толјика. Пледира за прописивање минималних радничких надница. Станбено питање је једно од најважнијих комуна,\них питања и Општина треба да узме иницијативу да се изврши анкета по томе питању и да му се посвети пажња коју оно заслужује. Питање опорезивања земљишне ренте у ужем центру Београда посматра са социјалног и економског гледишта, и сматра да то питање треба тако решити да се њима утиче на појевтињавање кирије у локалима центра града, што би имало за кон-

секвенцу појевтињавање робе и оживљавање промета добара. Изјашњавања се за опорезивање неизгр,ађених г.рађевинских парцела у центру Београда и за доношење закона о такозваном етажном власништву. Извори општинских прихода нису довољни и отуда је Општина морала да прави дугове. Комунална привреда београдска не даје повољне резултате. Приход од општинске имовине исто је тако незнатан с обзиром на процењену вредност. Порези и прирези не дају довољно. Поред ових извора најглавнији извор прихода јесте трошарина, чији су ставови неправично одмерени. Трошарину треба укинути као несоцијалну врсту порезе, која погађа економски слабије слојеве. Пледира за интервенцију Општине у питању скупоће животних намирница. Изјављује да ће гласати против буџета, зато што је сувише великИ, и што је у сво^ јој финансијској политици неправичан, јео оптерећује оне Који су најслабијег стања, Већник г. Василије Станковић говорио је о санитетској служби за коју је рекао да (је на висини задатка и да марљиво примењује санитетске и хигијенске прописе. Затим прелази на рад Таксеног отсека и критикује наплату таксе за фирму од продаваца на пијацама. Београдске пијаце су неуређене, а приходи који су предвиђени од закупа локала и земљишта на пијацама велики, тако да ће се у току године тешко моћи да остваре. Начин наплате ових прихода је неправичан и противан Правилнику. Кирија за објекте и локале на пијацама је скупа за данашње прилике, и намеће се реформа и ревизија ових кирија. Говори о неправилности у трошаоинскот служби и предлаже да се образује један одбор који ће реформисати постојећу трошаринску тарифу која не одговара данашњим приликама. Гласаће за буџет. Већник г. Мориц Демајо у почетку свога говора похвалио је напоре и инициајтиву г. Претседника чијом су заслугом постигнути видни резултати, ,а нарочито у погледу вођења једнога здравога газдинства и разумне политике према послозном свету. То је имало за последицу да је повраћено поверење у Општину и да је пословни свет ступао са њом у чвршћу и Интимнију везу )од тога је Општина имала користи, јер је на многим странама постигла знтане уштеде. Напори Општине били су упућени и у правцу да се смањи број парница и да се ств|ари реше мирним путем помоћу поравнања. Финансиску јполитику Општине треба водити тако, да ојача привредну моћ и материјално стање београдских грађана. Због рђавог вођења финансијске политике привредни свет је листом напуштао Београд и Беогоад је постао чиновничка ваоош. Приходи од трошарине треба у току ове године да буду повећани рационализацијом службе, али наплату