Opštinske novine

Културна хроника:

Свесловенско омладинс&о поселоуБиблиотеци и Музеју Општине града Београда

Радећи и постепено се развијајући према могућностима воје су им дане у буџету у Библиотеци и Музеју Општине града Бе1ограда, 5 марта 1936 године отворена је пооебна омладинсна читаоница за читаоце од 12 до 16 година. Тим је поводом приргђено врло успело Свесловенско омладинско посело, чији је програм био искључиво посвећен писцима словенских народа, словенској науци и уметности. Посело је отворио претседник Културног одбора О.г.Б. г. Душан С. Николајевић. Посвећујући велику пажњу овим установама, г. већник Душан Николајевић обратио ое присутним слушиоцима, који су у огромном броју испуњавали све просторије читаонице одраслих читалаца, речима, које су дубоко дирнуле и млађе и старије слушаоце и својим садржајем и н.а'чином излаган»а и оном пооебном уверљивошћу и топлином, која је к-од шега тако искрена и дубока, нарочито кад се ради о културним питашима, нашој деци и омладини према мојима наша општина показује све дубљи и свестранији интерес у свим пр!авцима социјалне заштите комуналног напретка. Истакнувши на првом месту заслуге Господина Претседника за развој Библиотеке и Музеја, његов интерес за културно унапређење нашег града, господин Николајевић у својој речи анализира душу омладине, којој је намењено посело. Говор г. Николајевића „Душа омладине је таква да је и највећим психолозима тешко продрети у њу. Тургењев је писао о часовнма туге код младости, а Швеђанин Стриндберг у једној својој драми каже болну и истиниту реч, да није лако бити млад. Душа омладиие има својих чежња, својих устре!пталих, а несигурних прохтева, и душа омладине пролази кроз многе кризе које ми, старији, тако чесго и не примећујемо. Ми, старији, радо заборављамо наше младости и зато тако често бивамо неправедни у нашем оцењивању омладине. Прави писци омладински су они који, кроз толераНцију према омладини и кроз љубав, кОјом воле своје младе другаре, траже путеве што воде 1 једном свету фантазије и једној лепоти: она је једина у стању да истински смирује немире 1 омладинске душе. Зато су тако ретка дел|а која непосредно говоре младости, ономе што је у тој младости добро и што доцније, у животу, ваља да донесе добро друштву.

Ја ћу вам у овој прилици скренути пажњу да су књиге великих писаца најбољи путовођи ваши. Ви треба да читате велике писце, јер су велики писци само они који су, понирући дубоко у човека, сачували нешто од неоскрнављене чистоте једне младости. Поред свих криза својих и свих болова својих, младост увек остаје лепа само зато што је 1 није оциничио циНизам живота. Тајна велике литејратуре, без обзира је ли она романтика или животно реалистична, састоји се у томе што даје' снагу лепоти која се не може замислити без бунта на све цинизме живота. Ругобе живота почињу да ударају ваша срца и ваше будне снове', али генијалност не трпи материју и ње.не ругобе: и самим тим је генијалност, која је' вечна младост човечанства, спасоносна. Ако читате велике писце ви ћете видети колико ћете их разумети. Ја ћу к.ам искрено рећи једну своју тајну: боље сам читао и боље сам разумевао праву литературу, ону која не само познаје човека него и уздиже човека; јест, боље и поштевије читао сам, разумевао и уживао у творевинама генијалних писаца док бејах младић, у вашим годинама. Не треба много тако званог искуства па да сг буде 1 способан за племенито уживање у делима светске књижевности. Нема сумње да неки моменти из тих дела не могу вашој души бити потпуно јасни, али оно, што та дела чини бесмртним, никада не тражи заобилазне стазе 1 које воде вашој души. Велика књижевност има то чаробно својство да, у својим највишим манифестацијама, буде најискреније на руци свима који чезну за једним вишим, племеНитијим животом. Ви, омладинци, тражите тај живот свим својим жељама и свим боловима ваше лепе и добре младости и ви ћете то, што тражите 1 , наћи овде, у читаоници вашој. Добра кЉига је добар другар и добра књига је заштитница, бранитељка ваших снова, и добра књига је, као што рекох, нелогрешиви путовођ. Казах вам да је генијалност ве^на младост људског рода. То се најбоље осећа на чињеници да најбољи песници пониру у психологију младости и, исто тако, на чињеници да су најиздашнији млазеви генијалности онда к!ад песник кроз накнадно и дубоко преживљавање своје младости и кроз своје осећање лепоте те младости, која чеСто пута пати, траже свој став